Mulj s komunalnih uređaja za prečišćavanje otpadnih voda primenjuje se na poljoprivrednim površinama kao dodatak đubrivima jer se zna da sadrži hranjive materije dobre u uzgoju useva. Ali, talog iz kanalizacije dolazi i s visokom količinom nepoželjnih materija. Svake godine prečišćavanjem iz otpadnih voda nastaje oko 3,6 miliona tona mulja koji se koristi na poljoprivrednim zemljištima kao đubrivo delom Velike Britanije, piše BBC.
Britanska Agencija za zaštitu životne sredine sprovela je studiju kojom je ispitano koliko je mulj koji se koristi na poljoprivrednim zemljištima laboratorijski ispravan. Kako oni tvrde, trenutni zakoni o korišćenju ovakve vrste đubriva u poljoprivredi ne sadrže propise za kontaminate koji se ne bi smeli koristiti i koji, kako tvrde iz agencije, predstavljaju rizik za ljudsko zdravlje budući da su pravila koja se koriste za njegovu upotrebu stara više od 30 godina.
Studija pod nazivom „Materijali za zemlju“, napravljena je još 2017. godine, a istraživanja su pokazala kako je mulj uzet s poljoprivrednog zemljišta sadržao mikroplastiku koja zagađuje zemlju i koja bi je nakon nekog vremena učinila neplodnom za korišćenje. „Iako upotreba ove vrste otpada može imati blagotvoran uticaj na zemlju ako se koristi kao zamena za đubrivo, tada takva praksa ne sme naštetiti okolini“, izjavio je portparol Agencije.
Pročitajte još:
Profesor Alister Boksal, naučnik za životnu sredinu na Univerzitetu Jork, rekao je da talog iz kanalizacije sadrži pravu mešavinu materija. „Mulj koji se koristi može sadržati mikroplastiku, organske zagađivače, metale, ostatke famaceutskih lekova, a mi ne znamo kako oni deluju u tlu u kombinaciji raznih pesticida i drugih đubriva. Verovatno u takvoj kombinaciji utiču na ekosistem i zdravlje čoveka.“ Dodao je i kako u kanalizaciju ulaze i razne materije s ulice, pa se neretko dogodi da mulj sadrži i čestice gume od automobila.
„Podaci iz skandinavskih zemalja upućuju na to da veliki deo sve mikroplastike koja se stvara u zapadnom društvu ima tendenciju da završi u postrojenjima za pročišćavanje otpadnih voda“, kaže Luka Niceto, naučnik s Norveškog instituta za istraživanje vode (NIVA).
Kako piše downtoearth, u Evropi i Severnoj Americi se u proseku oko 50 odsto mulja iz kanalizacije ponovo koristi kao đubrivo. Prema studiji koju je Niceto napravio sa saradnicima, između 110.000 i 730.000 tona mikroplastike svake godine rasipa se na poljoprivrednom zemljištu Evrope i Severne Amerike. To je više od procenjenog ukupnog opterećenja mikroplastike (93.000-236.000 tona) u okeanskoj vodi. Brojke su još više preteće jer je uticaj mikroplastike na organizme tla, produktivnost farmi i sigurnost hrane nepoznat.
U Evropi i Severnoj Americi se u proseku oko 50 odsto mulja iz kanalizacije ponovo koristi kao đubrivo.
Ima više korisnih, nego štetnih svojstava ukoliko je laboratorijski ispravan
Upotreba mulja u poljoprivredi je ekološki i ekonomski najprihvatljivija, a ukoliko se kontroliše njegov sastav pre odlaganja na tlo, ne može imati nikakve štetne posledice za okolinu. Ukoliko je mulj nepovoljan za poljoprivredu zbog sadržaja opasnih materija, on se najčešće, u većini zemalja EU spaljuje ili odlaže na propisana mesta.
Srpski stručnjaci tvrde da je cena najniža i stepen iskorišćenja najveći kad odlučimo da ostatak u preradi otpadnih voda upotrebimo na poljoprivrednim gazdinstvima. Mulj ima vrednost multivitaminskog preparata za zemljište koje je ispošćeno azotnim jedinjenjima. Takođe, predstavlja najboljeg saveznika u organskoj proizvodnji jer ne narušava već podstiče prirodnu ravnotežu neophodnu za zdrav uzgoj poljoprivrednih kultura.
Izvor: Agroklub
