U Puli se od 12. do 14. juna održava konferencija „Dani OIE“ koji organizuje udruženje OIE Hrvatska. Drugi dan konferencije okupio je brojne stručnjake iz solarnog sektora, a svi oni nastojali su da odgovore na jedno pitanje – da li je Hrvatska na sunčanoj strani Evrope?
Iako je odgovor učesnika panela „Jesmo li na sučnanoj strani Evrope“ bio potvrdan, konferencija im je pružila priliku da ukažu na brojne prepreke koje koče razvoj solarnih projekata kod naših suseda.
Načelnica Sektora lokacijskih dozvola i investicija Uprave za prostorno uređenje i dozvole od državnog značaja pri Ministarstvu prostornog uređenja, građevine i državne imovine Republike Hrvatske, Sanja Ivelj, istakla je da je od 2021. godine pa do danas izdato oko 5.000 megavata energetskih odobrenja za solarne elektrane. Ovo je, kako kaže, zadovoljavajuć rezultat imajući u vidu da je 2021. godine zakonodavni okvir bio u brojnim reformama.
„Energetska odobrenja izdata su i za neke nove tehnologije, pa tako imamo energetsko odobrenje izdao za prvu plutajuču elektranu kao i za tri agrosolara“, rekla je Ivelj i dodala da će država nastaviti da prati evropsko zakonodavstvo, biće unapređen i sistem agrosolarnih elektrana i uvedene zaštitne za poljoprivrednu proizvodnju.
Kada je reč o imovinsko-pravnim odnosima, ona dodaje da je Hrvatska tu ostvarila prilično „čistu“ situaciju, ali što se tiče iskaza interesa, tu se videla velika nepripremljenost od strane investitora pa je, usled nepotpune dokumentacije, velika količina iskaza interesa morala biti odbijena.
Pročitajte još:
- MEĐUNARODNA KONFERENCIJA „DANI OIE“ U PULI
- STOP SHOP U ZAJEČARU DOBIJA NOVU SOLARNU ELEKTRANU
- OTVORENA NAJVEĆA SOLARNA ELEKTRANA NA SVETU
Energetski projekti su strateški projekti
Vođa projekta TEC OI, Goran Fržop, naglasio je da su energetski projekti strateški projekti, a strategija je posledica promišljanja sa najvišeg nivoa i iza nje mora stati država.
„Kada se kaže ’država će to rešiti’, onda to zaista mora biti tako. Mi, korisnici energetske infrastrukture, platićemo njeno korišćenje kroz različite naknade, ali ne može teret gradnje ključne infrastrukture pasti na leđa projekata OIE“, napomenuo je Fržop.
On dodaje da smatra da sada postoji razumevanje države za pitanje infrastrukture i sve ostale probleme kako investitori u OIE sektor ne bi bili zakočeni u samom startu.
„Uvek smo imali problem prostornog planiranja, shvatanja potrebe za OIE, imamo i problem nedovoljne koordinacije između pojedinih zakonskih rešenja, kao i u priključenju i izdavanju dozvola za gradnju. Zakočeni smo u samom startu, a svoju ozbiljnost dokazali smo plaćanjem minimlno 7.000 evra po megavatu priključne snage“, rekao je Fržop.
Potreba za pravnom regulacijom agrosolarnih projekata
Učesnici panela dotakli su se pitanja neklasičnih solarnih elektrana, a u žiži su odnedavno agrosolarni projekti koji se baziraju na dvostrukoj upotrebi zemljišta – za proizvodnju električne energije i za proizvodnju hrane.
Direktor kompanije EnergoVizija, Mario Turković, istakao je da se agrosolarni projekti, pored svih problema sa kojima se susreću klasični projekti, suočavaju i sa dodatnim specifičnim problemima za koje se nada da će ih država uskoro rešiti.
„Postoji određeno nerazumevanje termina agrosolara i neke nedorečenosti u zakonskom okviru koje bismo morali da rešimo. Potrebno je pravno definisati agrosolarne projekte čime će se omogućiti njihova izgradnja na poljoprivrednom zemljištu, a sprečila eventualna zloupotreba ovakvih projekata pri čemu se zaboravlja na poljoprivredu čim se elektrana izgradi i pusti u rad. Smisao i bit agrosolarnih projekata je dvostruka upotreba zemljišta“, zaključio je Turković.
Na panelu je govorio i pomoćnih direktora u HEP ODS, dr. sc. Goran Slipac, koji se složio da nema sumnje da će Hrvatska ostati na sunčanoj strani Evrope.
„Od početka godine, priključili smo 165 MW solarnih elektrana. Postigli smo izvanredan rezultat za prvih pet meseci, a samo u maju dodali smo 53 MW što je u našoj bližoj istoriji nezabeleženo. Oborićemo rekord od prošle godine kada smo priključili 8.700 jedinica, mislim da ćemo do kraja godine doći do oko 10.000 jedinica“, rekao je Slipac.
Energetski portal
