Smog je Kini hronična boljka, a deo prepisane terapije za njeno izlečenje su zelenilo i prečišćivači vazduha. Dva naizgled jednostavna rešenja, arhitekte i naučnici uzdigli su na nove nivoe. Izumeli su šumske gradove i konstruisali najveći „usisivač“ štetnih materija iz vazduha.
U pomoć Kinezima da pročiste svoja pluća mogao bi da pritekne jedan Italijan. Stefano Boeri kinesku naciju u budućnosti vidi zaodenutu u zeleno ruho – od kancelarijskih blokova preko domova do hotela, u njegovoj mašti sve je obraslo različitim biljkama, grmljem i drvećem.
Kina i EU pomažu satelitima da „progledaju” kroz oblake
Italijanski arhitekta čuven po svojim „zelenim“ neboderima Bosco Verticale u Milanu, za ovu zemlju, koja je sinonim za degradaciju životne sredine, ima odvažnije planove. Do 2020. godine, tamo bi trebalo da nikne prvi šumski grad. Od njegovog tima je zatraženo da dizajniraju čitavo urbano naselje sa 100 ili 200 zgrada različitih dimenzija ozelenjenih fasada. Svoj koncept „vertikalnih“ šuma Boeri je opisao kao arhitektonski ekvivalent transplatacije kože čija će ciljana intervencija uneti živost u zagađeni kutak kineske teritorije. Grad kreiran prema njegovim nacrtima, bio bi održiv i koristio bi malo energije. Biljke bi predstavljale sunđer za ugljen-dioksid i čestice prašine, a ujedno bi proizvodile i kiseonik. Pored toga, koristi od kreiranja ovog jedinstvenog urbanog prostora imao bi i biodiverzitet.
„Vertikalna“ šuma dobro bi došla i Sianu (Xian) u centralno-kineskoj provinciji Šansi (Shaanxi), koji se nalazi na listi deset najzagađenijih gradova u Kini. Međutim, ukoliko najveći prečišćivač vazduha na svetu, koji je izgrađen upravo tamo, bude zadovoljavajuće uspešnosti, šuma bi mogla da postane nepotrebna. Cilj konstruktora prečišćivača je bio da pronađu delotvoran jeftin način da se veštačkim putem iz atmosfere uklone zagađujuće materije.
Eksperimentalni toranj visok preko 100 metara, prema rečima rukovodilaca projekta, doneo je značajno poboljšanje u kvalitetu vazduha. Naučnici sa Instituta za životnu sredinu, pri Kineskoj akademiji nauka, koji sprovode ispitivanja, zabeležili su pomak u posmatranoj oblasti od 10 kvadratnih kilometara. Sudeći po izjavama za South China Morning Post, i lokalno stanovništvo oseti promene vazduha na bolje. Kvantitativno izraženo, kula je uspela da proizvede više od 10 miliona kubnih metara čistog vazduha od kada je počeo sa radom pre nekoliko meseci. Detaljni podaci uz potpunu naučnu procenu ukupnog učinka objekta biće dostupni u martu. Troškovi projekta nisu objavljeni.
Sistem funkcioniše zahvaljujući steklenicima smeštenim oko osnove ove neobične građevine koji pokrivaju površinu od oko polovine fudbalskog terena. Staklene bašte usisavaju zagađeni vazduh unutar kule gde ga solarna energija zagreva. On potom cirkuliše kroz nekoliko slojeva filtera za čišćenje.
Kako se sianska grejna mreža oslanja na ugalj, najveći nivo zagađenja grad doživljava u zimskom periodu. Rukovodioci tornja ističu da je ključ njegovog uspešnog funkcionisanja tokom hladnih meseci u prevlakama na staklenicima. One omogućavaju da staklo apsorbuje sunčevu energiju s višom efikasnošću.
Eksperimentalno postrojenje u Sianu je umanjena verzija mnogo veće kule koju bi vođa projekta, Cao Đunđi (Cao Junji), sa svojim timom izgradio u budućnosti. Prema patentnoj prijavi podnetoj u 2014. godini, ona bi dosegla visinu od 500 metara i prečnik od 200. Površina staklenika bi sa postojeće bila uvećana na 30 kvadratnih kilometara, a jedinica bi bila u mogućnosti da pročišćava vazduh za manji grad.
