Postoje različiti načini na koji se ljudi hrane, od odabira proizvoda koji su najvećim delom životinjskog porekla, do konzumacije isključivo biljnih namirnica. Novo doba donosi nam inovativne načine prehrane, koji će se možda u budućnosti ustaliti, a danas su i dalje pomalo začuđujući. Nedavno sam pisala o štampanoj hrani, a u ovom blogu pokušaću da predstavim koncept hrane koja se dobija iz vazduha.
Jasno je da ne može od vazduha da se dobije gotov proizvod – recimo sladoled, ali ono što se proizvodi zapravo je protein, koji se koristi u daljoj proizvodnji hrane.
Jedna finska kompanija stvorila je prah bogat mikrobnim proteinima – Solein. Proces proizvodnje ovog praha uključuje mikrobe koji se hrane gasovima, odnosno ugljen-dioksidom, vodonikom i kiseonikom, kao i malim količinama hranljivih materija. Detaljnije objašnjenje procesa izgleda ovako. – Kako bi se vodene ćelije podelile na vodonik i kiseonik, kompanija koristi obnovljivu energiju, a naredni korak jeste kombinovanje vodonika sa CO2 i dodavanje kalijuma, natrijuma i drugih hranljivih materija. Kada se završi ovaj deo, mikrobi se hrane ovom nazovimo smesom, što dalje dovodi do stvaranja proteina.
Solein može da se koristi za proizvodnju raznovrsne hrane, slane i slatke, budući da ne menja njen ukus a veoma je hranljiv. Iz ove kompanije navode da može da bude zamena postojećim proteinima u različitim namirnicama, kao što je recimo u alternativnim mlečnim proizvodima i mesu, zatim grickalicama i pićima, kao i testeninama, testima i namazima. Održivost ovako dobijene hrane ogleda se u tome da za proizvodnju Soleina nije potrebna tradicionalna poljoprivreda, odnosno ne zahteva upotrebu zemljišta i umesto da se emituje ugljen-diokisid, on se koristi u proizvodnji proteina.
Slagala bih kada bih rekla da mi je razumljiv proces, ali verovatno da će biti onome ko se bliže razume u proizvodnju hranljivih sastojaka uopšteno. Bilo kako bilo, ono što je ključno jeste razlog zbog čega je ovakav metod proizvodnje važan i zbog čega brojne kompanije u svetu posvećuju pažnju njegovom razvoju i primeni.
Proizvodnja hrane globalni je problem iz više razloga. U ovoj temi treba istaći porast broja stanovništva, što će zahtevati još više obradivog zemljišta, odnosno dalje krčenje šuma, prenamenu močvarnih područja i drugih prirodnih staništa svetskog biodiverziteta. Povezano sa problemom zemljišta, jeste i emitovanje ugljen-dioksida prilikom proizvodnje hrane, u ovom slučaju obrade poljoprivrednog zemljišta koje sladišti njegove značajne količine i ispušta ih tokom obrađivanja. Ukoliko se uzme u obzir da je ovaj protein u alternativnim mlečnim proizvodima, podržava i smanjenje uzgajanja krava, a time se štede resursi kao što su voda i zemljište za proizvodnju stočne hrane i smanjuju emisije metana koje emituju krave. Treba istaći i zalaganja za dobrobit životinja, tema koja je usko povezana sa prehrambenom industrijom.
Sigurno je da postoji još prednosti proteina, ali ono što je suštinski važno jeste da se razvoj tehnologija usmerava prema održivijoj budućnosti.
Finska kompanija lansirala je svoj prvi sladoled od vazduha, a možda do sledećeg leta bude dostupan i na našim prostorima svim ljudima koji se zalažu za alternativnu ishranu životinjskoj ili jednostavno žele da isprobaju nešto novo – nikad se ne zna.
Katarina Vuinac
