Projekat naftovoda od grčke luke Aleksandropolis do bugarske luke Burgas nalazi se na dnevnom redu Bugarske, Grčke i Rumunije u kontekstu veće energetske, transportne i digitalne povezanosti u jugoistočnoj Evropi.
Grčki premijer Kirijakos Micotakis saopštio je vesti nakon trilateralnog sastanka između Bugarske, Grčke i Rumunije blizu bugarskog grada Varna.
Bugarski premijer Nikolaj Denkov bio je domaćin sastanka sa Micotakisom, njegovim rumunskim kolegom Marcelom Čiolakuom i ministrom energetike Moldavije Viktorom Parlicovom. Učestvovali su i potpredsednik Evropske komisije (EK), Margaritis Sinas, i evropska komesarka za transport Adina Valean.
Nakon razgovora, Micotakis je istakao veliki značaj ovog projekta i značajnu ulogu Grčke, koja „garantuje energetsku bezbednost cele jugoistočne Evrope“.
Naftovod, koji se razmatra od 1994. godine, „otključan“ je od strane privremenih vlada bugarskog predsednika Rumena Radeva. Bugarska i Grčka čak su formirale radne grupe i potpisale memorandum o projektu, koje rade od početka ove godine.
„Izvoz prirodnog gasa našim severnim susedima povećao se četiri puta; krećemo se ka Moldaviji“, rekao je Micotakis, kako bi pokazao važnost energetske povezanosti Balkana u kontekstu rata Rusije i Ukrajine.
Grčki premijer čak je predložio da se sledeći trilateralni sastanak održi u „lepom i gostoljubivom Aleksandropolisu, simbolizujući važnost koju pridajemo ovoj novoj povezanosti između tri zemlje“.
PROČITAJTE JOŠ:
- SKOK CENE NAFTE – DOSTIGLA NAJVIŠI NIVO OD KRAJA PROŠLE GODINE
- MIĆOVIĆ: NEMA NAJAVA DA ĆE DOĆI DO NEKOG VEĆEG POVEĆANJA CENA GORIVA, TRŽIŠTE JE SNABDEVENO
- KAKO JE IZGLEDALO TRŽIŠTE NAFTE OVOG LETA?
Za sada, izgradnja naftovoda čini se strateškim interesom Bugarske zbog očekivanog odbijanja korišćenja ruske nafte, koja se trenutno dostavlja tankerima preko Crnog mora direktno do rafinerije u Burgasu. Korišćenje druge vrste nafte dodatno će opteretiti već gust saobraćaj kroz Bosfor, što može dovesti do nesigurnosti u snabdevanju i povećanja naknada za prenos sirove nafte.
Početak projekta moraće se glasati u parlamentu. Izgradnja naftovoda u grčkom gradu značiće da će sirova nafta biti transportovana cevima između Egejskog i Crnog mora, što je od interesa za sve zemlje u regionu koje zavise od snabdevanja ruskom naftom.
Ali istovremeno, naftovod je od interesa i za rusku kompaniju Lukoil, koja upravlja rafinerijom u Burgasu. Ruska kompanija strahuje od nestašice sirovina nakon isteka derogacije za rad rafinerije, koja preradi 7-10 miliona tona nafte godišnje. Ruska kompanija je najavila da se priprema za prelazak na preradu neraske nafte od kraja 2024. godine.
Izgradnja naftovoda omogućiće Lukoilu lakše izvoženje svoje proizvodnje i smanjiti zavisnost Rusije od Turske.
U Grčkoj je projekat naftovoda pokrenula konzervativna vlada Nove demokratije kojom je predsedavao Kostas Karamanlis (2004-2009). Sada je Nova demokratija ponovo na vlasti s premijerom Kirijakosom Micotakisom.
Prvi put je ideja o naftovodu koji povezuje Crno i Egejsko more raspravljana krajem 1997. godine, kada je, na predlog Grčke, formirano telo koje je proučavalo mogućnosti. Međutim, Rusija tada nije pokazala interesovanje.
Kasnije je cev (dužine 285 km) postala deo takozvanog Grand Slam-a – tri ključna energetska projekta dogovorena između predsednika Rusije i Bugarske, Vladimira Putina i Georgija Parvanova, u januaru 2008. godine s procenjenim kapacitetom od 35 miliona tona sirove nafte godišnje, koji može biti povećan na 50 miliona tona.
Izgradnja naftovoda tada je procenjena na 1,3 do 1,9 milijardi dolara. Planirano je i povećanje kapaciteta terminala u dve luke, uključujući rezervoare za naftu od preko 600 hiljada tona u Burgasu i 1,2 miliona tona u Aleksandropolisu.
Ekološke organizacije, turistički sektor, opštine Burgas i Pomorie, kao i GERB i urbano pravo, suprotstavljali su se projektu tvrdeći da su koristi od cevi za Rusiju i Grčku, a rizici za Bugarsku. Međutim, sada se mora promeniti smer cevi – iz Grčke u Bugarsku.
Odbijanje Bugarske od naftovoda najavio je 2010. godine tadašnji premijer Bojko Borisov (GERB), ali trostruki sporazum o izgradnji i eksploataciji između Rusije, Grčke i Bugarske odbačen je od strane parlamenta.
Bugarska i Grčka poseduju po 24,5 odsto, a Rusija – 51 odsto međunarodne projektno-operativne kompanije Trans-Balkan Pipeline BV, registrovane u Holandiji. Bugarski udeo drži Projektna kompanija Burgas-Aleksandropolis EAD. Kompanija još uvek nije likvidirana, a čak i za 2019. godinu prijavila je promet od 46 hiljada bugarskih leva.
Premijer Rumunije istakao je važnost Južnog transportnog koridora, koji će podržati oporavak Ukrajine, i najavio nameru za novim mostom između Giurgiu i Ruse, novim graničnim prelazom između Bugarske i Rumunije, kao i povećanje kapaciteta za plovidbu na Dunavu, odnosno „Brzi Dunav“ projekat.
Među budućim projektima u kontekstu razvoja vertikalnih transportnih koridora, raspravljao se i o novom železničkom koridoru koji bi povezao Baltik sa Egejskim i Crnim morem.
„Nije više moguće da Evropa bude neusklađena, da nema puteva koji povezuju susedne zemlje, da nema energetske povezanosti i da tako bude zavisna od spoljnih faktora“, naglasio je Nikolaj Denkov.
Izvor: EURACTIV
