U trenutku kada se svet suočava sa sve izraženijim izazovima klimatskih promena, zelena održiva gradnja je ključna komponenta njihovog rešenja. Ne radi se samo o objektima koji izgledaju moderno i na oko usklađeno sa prirodom već je reč o zgradama, koje u svojoj srži reflektuju mnogo dublje razumevanje ekologije, energetike i odgovornog građevinarstva.
Hrvatski savet za zelenu gradnju (Green Building Council – GBC) najveća je nevladina i članska organizacija u Hrvatskoj. Ona se bavi temama održive gradnje, energetske efikasnosti, zelene energije – a takođe je angažovana kroz poslovnu mrežu najboljih kompanija i organizacija koje su predvodnici zelene tranzicije. Broji više od 130 članova iz oblasti građevinarstva, energetike, javne uprave i akademske zajednice, a njen glavni cilj jeste da, prvenstveno svojim članovima, a onda i ostalim relevantnim tržišnim akterima, pomogne u pravcu održivog, urbanog načina življenja. Ovaj cilj ostvaruje edukacijom, umrežavanjem i promocijom.
Prema nekim, nedavno objavljenim procenama, zgrade u Evropskoj uniji (EU) proizvode otprilike 40 odsto emisija. One su ogromni potrošači energije, odgovorne su i za 35 odsto potrošnje građevinskog materijala, potom i za 35 odsto proizvodnje otpada u istom sektoru. Zbog toga se u zgradarstvu krije najveći potencijal za uštedu i ključna su tačka u interesu EU da postane klimatski neutralna do 2050. godine.
S obzirom na to da je Hrvatski savet za zelenu gradnju jedan od važnih igrača u promociji održivih praksi u regionu, u razgovoru sa njima dobili smo konkretnije uvide u ovo pitanje. O izazovima i rešenjima, kao i o budućim inicijativama saveta, razgovarali smo sa izvršnim direktorom Deanom Smolarom.
U FOKUSU:
- CIRKULARNA EKONOMIJA – MISLI LOKALNO, A DELUJ GLOBALNO
- LUXEN SOLAR POUZDAN PARTNER ZA SVETLU BUDUĆNOST
- INVESTICIJE U INOVACIJE SIGURAN PUT ZA KVALITETAN PROIZVOD
Deo šire mreže
Svetski savet za zelenu gradnju (WGBC), zajedno sa 76 država u celom svetu i sa preko 36.000 članova – najveća je i najuticajnija globalna mreža sa ciljem promovisanja održive i dekarbonizovane okoline za sve. Hrvatski savet za zelenu gradnju deo je ove mreže, kao i Evropske regionalne mreže Saveta za zelenu gradnju (ERN). Globalnom povezanošću ostvaruju se zajednički ciljevi kroz razne lokalne, regionalne i svetske projekte. Aktivno učestvuje u projektima finansiranim iz nacionalnih i evropskih izvora, gde su kao partneri imali priliku da se iskažu.
Hrvatski savet za zelenu gradnju deluje kao platforma za promovisanje pozitivnih uticaja održive gradnje i sve što ide uz nju, kroz četiri organizacijska stuba: članstvo, događaji, projekti i sertifikacija.
– Pored članstva, GBC dakle uspešno organizuje razne edukativne događaje i brojne različite konferencije, radionice i simpozijume na kojima je učestvovalo više od 10.000 učesnika. Sve funkcioniše kao jedna platforma za prvenstveno nacionalno povezivanje kreatora politike i čelnika industrije i njihove razmene ideja. Tako se GBC u poslednjih nekoliko godina angažovao na ovim poljima kao ključan partner na brojnim projektima – kaže Smolar.
Proteklih godinu dana intenzivno rade na razvoju DGNB sertifikata zelene gradnje – što je skraćenica za Nemački savet za održivu gradnju (Deutschen Gesellschaft für Nachhaltiges Bauen), verzije prilagođene hrvatskom tržištu, u okviru čega organizuju i edukacije za buduće konsultante, kao službeni Academy Partner.
DGNB sistem sertifikacije jedini je u skladu sa EU regulativama i normama, zbog čega ne zahteva usklađivanje dokumentacije za evropsko tržište. Upravo oni su partner za DGNB sistem u Hrvatskoj, odnosno jedina organizacija u zemlji kroz koju se može registrovati projekat za sertifikaciju. DGNB ne donosi samo sistem sertifikacije već viziju transformacije građevinske industrije. Osnovan 2007. godine kao nezavisna neprofitna organizacija, brzo je stekao reputaciju jednog od najnaprednijih međunarodnih standarda za održivu gradnju, sa preko 10.000 sertifikovanih projekata, u skoro 30 zemalja.
Priredila: Milica Vučković
Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA
