Studija „Ko ima koristi od prirode u gradovima”, koju je nedavno objavila Evropska agencija za zaštitu životne sredine (EEA) pokazuje da se pristup javnim zelenim i plavim površinama bitno razlikuje u gradovima širom Evrope, uz zaključak da gradovi na severu i zapadu Evrope imaju više zelenih površina nego gradovi u južnoj i istočnoj Evropi.
Zelena infrastruktura, koja uključuje zelene i plave površine kao što su parcele, privatne bašte, parkove, ulično drveće, vode i močvare, činila je u proseku 42 odsto gradske površine u zemljama Evropske unije i zemljama kandidatima za članstvo. Grad sa najvećim udelom ukupne zelene površine od 96 odsto je Kaseres u Španiji, gde gradsko administrativno područje obuhvata prirodne i polu-prirodne oblasti oko gradskog jezgra. Grad sa najmanjom ukupnom zelenom površinom od samo sedam odsto je Trnava u Slovačkoj.
Javno dostupne zelene površine čine relativno nizak udeo u ukupnoj zelenoj površini, procenjen na samo tri odsto ukupnog prostora grada. Ipak, ovo varira između gradova, te imamo i primere Ženeve, Haga i Pamplone, gde pristupačne zelene površine čine više od 15 odsto gradske teritorije.
Pročitajte još:
Najnoviji podaci EEA pokazuju da prosečna pokrivenost drvećem u gradovima iz 38 zemalja članica EEA i zemalja saradnica iznosi 30 odsto, pri čemu gradovi u Finskoj i Norveškoj imaju najveći udro drveća, dok gradovi na Kipru, Islandu i Malti ubedljivo najnižu.
Među gradovima koji su posmatrani nalazi se i Podgorica, koja je najbolje plasirana u kategoriji “urbane zelene površine”, u kojoj zauzima peto mesto, iza Stokholma, Dablina, Atine i Brisela.
Najbolje plasirani gradovi na osnovu zbirnih podataka su Oslo, Ljubljana, Hensinki, Zagreb, Viljnus i Berlin.
Ceo tekst pročitajte OVDE.
Izvor: RTCG
