Sudeći prema Ilonu Masku, tvorcu čuvenih Tesla elektromobila, i Kineskoj akademiji za svemirsku tehnologiju, Zemlja je prevaziđena.
Prvi među njima planira kolonizaciju Marsa, a potom i preseljenje tamo, dok su ovi drugi nešto manje radikalni – oni samo žele da izgrade elektranu u svemiru. Ona bi „hvatala“ sunčeve zrake koji ne stignu do naše planete, objasnio je Vang Li, jedan od učesnika projekta.
Očekuje se da će biti puštena u pogon do 2035. godine.
Energija bi se pretvarala u mikrotalase ili laserske zrake koji bi, bez bilo kakvih kablova, bili usmereni prema trećem kamenu od Sunca kako bi čovečanstvo moglo da zadovolji svoje rastuće energetske potrebe.
Uprkos tome što je i dalje na nivou fikcije, istraživači su prilično samouvereni, te svemirsku solarku već sada opisuju kao mnogo efikasniju i održiviju alternativu fosilnim gorivima i kao pouzdan izvor energije za satelite, kao i izolovana područja na Zemlji i ona pogođena prirodnim nepogodama.
Ono što vam verovatno zvuči kao naučna fantastika je zapravo i počelo kao maštarija ispred svog vremena 1941. godine u glavi pisca i biohemičara ruskog porekla Isaka Asimova. Tehnologija tada ipak nije bila dovoljno napredna da uhvati korak sa idejom s obzirom na to da je, za uspešno sprovođenje te zamisli, neophodno lansirati i postaviti brojne solarne panele među zvezdama i uspostaviti isporuku proizvedene energije.
Samo za izgradnju baze za testiranje u Bišanu na jugozpadu zemlje je uloženo više od 25 miliona evra. Pribojavam se broja nula u investicijama nakon što ostvare svoj ambiciozni program. Ili ne ostvare! Ko će ga znati…
Već imaju leteće automobile, pa možda i nema mesta sumnji u uspešnost njihovih inovacija. Tj. naših!
Mada, iskreno, sećam se magazina „Nacionalna geografija“ iz 2010. godine recimo. U očima njegovih autora i kroz 3D naočare koje su dolazile kao poklon uz pomenuto izdanje, svet tadašnje budućnosti, a sadašnje sadašnjosti, je izgledao mnogo naprednije tako da sam pomalo razočarana u dostignuća naše civilizacije, ali avaj.
