U desetak postrojenja za tretman guma u našoj zemlji pneumatici se sakupljaju putem sakupljačke mreže koju organizuju recikleri, a koja uključuje sopstveni sistem sakupljanja, kao i fizička i pravna lica sakupljače sa kojima sarađuju. Takođe, u reciklažne centre gume stižu i od generatora otpada kao što su vulkanizerske radnje, poljoprivredna dobara, deponije, industrija, gumarska, rudarska i transportna preduzeća, proizvođači i distributeri pneumatika.
U Srbiji se primenjuje načelo „zagađivač plaća”, proisteklo iz zakonodavstva EU, što znači da su uvoznici i proizvođači guma u obavezi da plaćaju ekološku taksu kako bi se taj novac koristio da se gume na bezbedan način zbrinu kada postanu otpad.
Iako naplata ekološke takse raste iz godine u godinu, prema informacijama iz Udruženja reciklera Srbije, isplata podsticajnih sredstva za zbrinjavanje guma i svih posebnih tokova otpada kasni duže od godinu dana i isplaćuje se u manjem iznosu nego što su firme preradile otpada. Država je za tretman otpada prošle godine platila 34 odsto manje podsticajnih sredstava za otpad koji su recikleri već sakupili i preradili. Prošle godine je prerađeno ukupno 42.000 tona guma, što znači da je ostao neplaćen tretman 14 miliona kilograma guma, napominju u Udruženju, ističući da u ovoj godini, kada se završava treći kvartal, recikleri još nisu dobili ni dinara podsticajnih sredstava.
Reciklaža otpadnih guma nije visokoprofitabilan posao, jer podsticajna sredstva pokrivaju samo deo troškova sakupljačke mreže, transporta otpada i zahtevne i skupe tehnologije tretmana ove vrste otpada. Jedino se velikim obimom proizvodnje i plasmanom sopstvenih proizvoda, nastalih iz procesa reciklaže, može ostvariti određeni profit.
U fokusu:
Štetni uticaji otpadnih guma na životnu sredinu
U Udruženju podsećaju da otpadne gume pripadaju posebnim tokovima otpada, kao i baterije, akumulatori, otpadna ulja, otpad od elektronskih i električnih proizvoda, zato što zahtevaju posebno upravljanje otpadom od mesta nastajanja, sakupljanja, transporta i tretmana, u suprotnom mogu da imaju negativne posledice na životnu sredinu i zdravlje ljudi ukoliko se neadekvatno zbrinjavaju.
Kada su pravilno deponovane, otpadne gume ne izazivaju zagađenje tla, vode i vazduha. Međutim, postoji niz situacija kada je moguć štetni uticaj na životnu sredinu, što se posebno odnosi na laku zapaljivost guma i mogućnost nastajanja požara na deponijama. Nestručnim paljenjem guma u atmosferu se oslobađa dim koji sadrži brojne štetne materije, ispuštaju se otrovni gasovi dioksini i furani koji negativno utiču na zdravlje ljudi i okolinu, a neretko su i pojačanog kancerogenog dejstva. Takođe, topljenjem guma nastaju tečni zagađivači koji prodiru u tlo i mogu biti opasni ukoliko dopru do površinskih i podzemnih voda.
Pneumatici se zbog svog oblika i specifične gustine ne mogu odlagati tako da se raspoloživi prostor efikasno koristi, što uslovljava obezbeđenje deponija velikih površina. Unutrašnjost gume na deponiji tokom toplog kišnog perioda se delimično napuni vodom, i postaje pogodno mesto za razvoj komaraca, glodara.
Novi proizvodi od gumenih granulata
U postupku reciklaže pneumatika dobija se gumeni granulat (65 odsto), čelična žica (35 odsto) i platno (5 odsto). Razdvajanje komponenti se vrši dejstvom magneta i vazdušne struje. Jedini energent koji se koristi je električna energija. Ne upotrebljavaju se nikakvi hemijski reagensi ili termičke reakcije, tako da se ne stvara nikakva otpadna supstanca, a posebno je značajno da u ovom procesu nema nikakvih propratnih zagađenja životne sredine.
Gumeni granulati, koji se dobijaju sečenjem pneumatika, proizvode se u različitim veličinama u zavisnosti od dimenzija koje su potrebne kompanijama za dalju proizvodnju. Najmanja dimenzija na koju se guma reciklira je pola milimetra. Čelična žica se koristi u livnicama i tako se vraća u proces proizvodnje, a platno najčešće koriste cementare kao gorivo.
Recikliranjem guma se čuvaju resursi zbog toga što se od gumenog granulata prave raznovrsni proizvodi kao što su podloge za sportske terene, dečija igrališta, obloge za izolaciju krovova, podni izolacioni materijal, zvučne barijere u građevinarstvu, vodootporne membrane, porozna betumenska veziva, gumene cevi, kante za smeće, dodatak za asfaltne mešavine za izradu puteva, auto-delovi (kočnice, delovi za unutrašnjost, volani, pregrade), obloge za štale i drugo.
