Nikada nisam sumnjala u istinitost one narodne „što je nekome đubre, drugome je bogatstvo“, mada bi mi pre desetak godina bilo teško da poverujem da će se od krhkih plastičnih flaša praviti čitave kuće. Ipak, korišćenje ovog nesvakidašnjeg građevinskog materijala danas više nije tako retka pojava, a flaše napunjene plastičnim otpadom dobile su i svoje ime – eko cigle.
Zahvaljujući onima koje nije mrzelo da plastično smeće (mahom omote od hrane) guraju u flaše do poslednjeg milimetra, deca u Južnoafričkoj Republici dobila su novo, šareno i ekološko zabavište.
Nekadašnja nastavnica psihologije, Alison Grifits, isprva je došla na ideju da od sakupljenih eko cigala pravi đačke klupe, ali kako je broj flaša, spremnih da budu zabetonirane, rastao, Alison je uvidela da je možda vreme za mnogo veći projekat.
Nakon što je oko sebe okupila 20 volontera, arhitektu i preko 6.000 eko cigala napunjenih sa tri tone plastičnog otpada, izgradnja nove učionice u sklopu zabavišta mogla je da počne.
Nekoliko meseci kasnije, osvanuo je nov objekat sa krovom koji počiva na čvrstim stubovima ulivenim u temelj i zidovima koji nisu ništa drugo do cement i pažljivo ugrađene eko cigle.
I dok tri zida imaju autentičan izgled, sa flašama koje „vire“ i svedoče o uloženom trudu, strana koja je najviše izložena suncu prekrivena je fasadnim materijalom kako bi se sprečilo oštećenje plastike. Naravno, enterijer vrtića opremljen je malim stolovima, stolicama, crtežima i igračkama, a šareni čepovi flaša vide se i sa unutrašnje strane čineći prostor još interesantnijim.
Iako će tek vreme pokazati izdržljivost ( i održivost) ovakvih zdanja, stručnjaci tvrde da su zgrade od eko cigala podjednako bezbedne i trajne kao one od blokova i opeke.
Mogućnosti koje nude flaše sa gusto upakovanom plastikom su velike pa tako jedni grade klupe, kućice za ljubimce, ograde i bazene, dok su se drugi odlučili za veći korak pa su uz pomoć eko cigala dobili „krov nad glavom“, čak i nameštaj.
Tačno je da ne možemo sakupiti milion eko cigala i izgraditi višespratnicu, ali je za manje projekte ovaj materijal i te kako primenljiv. Zato, ukoliko vam teško pada svaki put kada omot od čokoladice bacite u kantu znajući da će decenijama biti na nekoj od deponija, sada imate i drugu opciju: da sav taj plastični otpad, koji se svakodnevno gomila u našim domovima, gurate u flaše dok ih ne napunite do čepa (a začudićete se koliko otpada može da stane u flašu od jednog litra).
Ako vam manjkaju ideje ili uslovi da sami nešto napravite od eko cigala, možete pokloniti plodove svog zalaganja za očuvanje životne sredine nekome ko će znati kako da ih upotrebi. Grupa za razmenjivanje eko cigala nalazi se OVDE.
Najzad, pravljenje eko cigala ne zahteva puno vremena, a višestruko je korisno kako za okolinu, tako i za nas. Prilikom nastojanja da svaki komadić plastičnog smeća proguramo kroz usko grlo flaše, ponovo se „susrećemo“ sa svojim otpadom što nas navodi da preispitamo svoje potrošačke navike i možda potražimo alternativu za sve te kese i ambalaže koje dolaze uz gotovo svaki artikal.
A da li i vi imate ideju šta biste napravili od eko cigala?
Milena Maglovski
