Doterati cara do duvara i 32.441 vrstu do izumiranja

Foto-ilustracija: Unsplash (Juan Camilo Guarin)

Da li smo zaista doterali cara do duvara, saznaćemo tokom narednih dana. Da smo na nivou planete doveli na ivicu opstanka 32.441 vrstu, od 120.372 obuhvaćene istraživanjem, saznali smo danas. Međunarodna unija za očuvanje prirode je 9. jula objavila ažuriranu verziju Crvene liste ugroženih vrsta.

Evropski hrčak, severnoatlanski kit i podosta vrsta lemura samo su neke od životinjskih populacija koje se nalaze na samo korak od istrebljenja. U opasnosti od besomučne eksploatacije je i najskuplja gljiva na svetu, tzv. kineska gljiva-gusenica.

Širom Evrope i Rusije, evropski hrčci (Cricetus cricetus) bili su u prošlosti česta pojava, ali je smanjenje njihovog broja rezultovalo time da su u sadašnjosti uvršteni među kritično ugrožene vrste. Budućnost je neizvesna! Ženke ovih glodara su tokom 20. veka godišnje kotile i do 20 mladunaca godišnje, a sada tek pet, šest. Iako za ovu pojavu i dalje ne postoje konkretna i dovoljno utemeljena objašnjenja, stručnjaci sumnjaju da su trenutnoj niskoj stopi razmnožavanja među evropskim hrčcima doprineli industrijski razvoj, globalno zagrevanje, širenje useva i svetlosno zagađenje. Rezultat? Ukoliko se ništa ne promeni, izumreće u narednih 30 godina, upozoravaju autori liste.

Pred sličnim izazovom „kritične ugroženosti“ i severnoatlantski kitovi. Pored umanjenog nataliteta, značajne pretnje za njihove živote predstavljaju i klimatske promene i ljudi. Zbog porasta temperature vode, oni se sele u hladnije krajeve, gde stradaju u susretu sa brodovima ili ribolovnim mrežama. Od 30 potvrđenih smrtnih slučajeva severnoatlanskih kitova izazvanih aktivnostima ljudi u periodu od 2012. do 2016. godine, čak 26 se pripisuje – zaplitanju. Na kraju 2018. godine prebrojano je tek 250 odraslih jedinki.

U sumornoj situaciji su i lemuri! Trideset tri vrste su kritično ugrožene, a od 107 preostalih, koje koliko-toliko „preživljavaju“, ukupno 103 su ugrožene – i to najviše zbog krčenja šuma i (krivo)lova na Madagaskaru.

Foto: Wikipedia/Andreas Kunze

Kordiceps, tj. kineska gljiva-gusenica, je poreklom sa Tibeta gde raste na visini od 5000 m. Njena prirodna hranljiva osnova nije kao kod drugih gljiva – drveće ili drugi biljni supstrat, već je u pitanju vrsta gusenice. Gljiva napada te insekte, „ubija ih“ i posle toga niče iz njih. Njeno telo liči na prste.

Vekovima poznati kvalitet kordicepsa i pozitivno delovanje na ljudski organizam potvrdila su mnogobrojna ispitivanja i to, moglo bi se reći, nažalost. Od upotrebe do zloupotrebe linija je očito tanka – pa je tako, u poslednjih 15 godina, populacija kordicepsa pala za 30 odsto.

Iako je 2.000 unazad sastojak kineskih narodnih lekova za bubrege i pluća, pohlepa za njome je skočila devedesetih godina prošlog veka pa je 2020. godina i za gljivu-gusenicu jednako turobna zato što je postala ranjiva vrsta.

Jelena Kozbašić

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti