Uzimajući u obzir dostupne energente i poljoprivredni potencijal, u Srbiji se, bez ikakvih problema, može dobiti 500 MW iz biogasa. Elektrane na biogas rade 24 sata, 7 dana u nedelji i obezbeđuju energetsku stabilnost i balansiranje čitavog sistema. O tome kakva je trenutna situacija u našoj zemlji kada je reč o biogasu, potencijalima za razvoj, novim tehnologijama i planovima za budućnost razgovarali samo sa Lidijom Carević iz Udruženja Biogas Srbija.
EP: Kada je osnovano Udruženje Biogas Srbija?
Lidija Carević: Udruženje Biogas Srbija je nevladino i neprofitno udruženje, osnovano u martu 2012. godine kada su se tri vlasnika prvih biogas postrojenja okupila kako bi izdejstvovali što bolje uslove poslovanja u sektoru. Danas je Udruženje Biogas reprezentativno udruženje koje okuplja oko 50 članova, biogas postrojenja, ali i druge institucije: proizvođače opreme, nove investitore u biogas, univerzitete, osiguravajuće kuće, konsultantske firme. U saradnji sa domaćim i međunarodnim institucijama, Udruženje intenzivno radi na stručnom usavršavanju svojih članova, u segmentu korišćenja obnovljivih izvora energije i upravljanju biogas postrojenjima. Posebna čast, ali i dodatna odgovornost ukazana nam je 2020. godine kada je udruženje dobilo odobrenje od Vlade da u svoje ime doda i naziv Republike Srbije. Od avgusta 2020. godine Udruženje Biogas nosi naziv Udruženje Biogas Srbija. Na ovaj način postali smo krovno udruženje za biogas na teritoriji naše zemlje.
U fokusu:
EP: Šta je biogas, koliki je njegov potencijal u Srbiji? Da li je biogas dovoljno iskorišćen?
Lidija Carević: Biogas je mešavina gasova koja nastaje razlaganjem organske materije u uslovima bez prisustva kiseonika (anaerobnim uslovima). Formirana mešavina gasova sastoji se pretežno od metana (50–75 vol%) i ugljen-dioksida (25–50 vol%). Pored toga, u biogasu se nalaze i male količine vodonika, vodonik-sulfida, amonijaka i drugih gasova u tragovima. Proces nastanka biogasa sličan je procesu varenja u želucu preživara i taj proces se naziva anaerobna digestija. Biogas se generiše iz tečnog i čvrstog životinjskog stajnjaka, organskog otpada i/ili energetskih useva, u tehnološkom postupku koji se odvija u hermetički zatvorenom rezervoaru Biogas se proizvodi na efikasan način u kontrolisanim uslovima u postrojenjima koje se nazivaju biogas elektrane. Biogas može da se iskoristi za proizvodnju električne i toplotne (rashladne) energije u sklopu kogenerativnog postrojenja (CHP), za spaljivanje, odnosno proizvodnju toplote, kao i za proizvodnju čistog metana (obogaćeni biogas).
Značajno je napomenuti da u Republici Srbiji još uvek ne postoji regulativa za proizvodnju čistog metana iz biogasa. Kao ostatak od fermentacije dobija se đubrivo visokog kvaliteta čija primena je dozvoljena u organskoj poljoprivredi, pa možemo reći da je reč o zaokruženom procesu. Potencijali Srbije u proizvodnji biogasa su ogromni. S obzirom da je Srbija poljoprivredna zemlja i da čak 65 odsto površine Srbije čini obradiva površina, govorimo o velikoj količini otpada sa farmi, odnosno sirovini koja se koristi za dobijanje biogasa. Godišnja proizvodnja biogasa u Srbiji je oko 256 GWh/g. Trenutno u Srbiji u punom kapacitetu rade čak 34 biogas elektrane. S obzirom da smo mlado tržište, ovo je impozantna cifra. Pokazatelj da se tržište razvija u dobrom pravcu jeste da trenutno imamo čak 81 postrojenje u privremenom statusu, a to znači da će u naredne dve do tri godine sektor značajno porasti.
EP: Koje su prednosti upotrebe biogasa i da li je on i na koji način štetan za životnu sredinu?
Lidija Carević: Prednosti upotrebe biogasa su brojne, a pre svega bih spomenula ekološke benefite. Izgradnjom biogas postrojenja i proizvodnjom biogasa se rešava problem zbrinjavanja biološkog i organskog otpada sa farmi. Otpad, odnosno sirovina za rad biogas postrojenja, u procesu proizvodnje biogasa, dobija novu ekonomsku vrednost, kako u vidu električne i toplotne energije, tako i organskog đubriva. Pored svega navedenog, izgradnja jednog biogas postrojenja ima čitav niz benefita – razvija se ruralna sredina, kreiraju se nova radna mesta za lokalno stanovništvo, stiče se finansijska stabilnost za lokalne poljoprivrednike, stabilizuje se naponska mreža u ruralnim područjima, vrši se redukcija patogena u stajskom đubrivu, a čak 90 odsto se redukuju neprijatni mirisi sa farmi. Svakako treba spomenuti i benefite za investitora u vidu finansijske dobiti od prodaje električne energije iz biogasa.
Intervju vodila: Milica Radičević
Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE.
