Prema najnovijem izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), sigurno i održivo upravljanje vodama predstavlja osnovu za prehrambenu sigurnost u Evropi i Centralnoj Aziji.
Izveštaj, fokusiran na Evropu i Centralnu Aziju, meri napredak ka ispunjenju ciljeva Agende 2030 – eliminaciji gladi, nesigurnosti hrane i svih oblika neuhranjenosti. Teme poput dostupnosti pitke vode, sanitarne infrastrukture, efikasnog korišćenja i kvaliteta vode, zauzimaju centralno mesto u ovogodišnjem izdanju.
Dok je na globalnom nivou prevalenca pothranjenosti u 2023. godini ostala na nivou od 9,1 odsto, u regionu Evrope i Centralne Azije ona je ispod 2,5 odsto još od 2005. godine. Ovo svedoči o dugoročnom napretku regiona u borbi protiv hronične neuhranjenosti. Ipak, u Centralnoj Aziji oko tri odsto stanovništva, odnosno približno 2,3 miliona ljudi, i dalje ima neadekvatan energetski unos putem ishrane, što ukazuje na postojanje regionalnih razlika.
Pročitajte još:
- Ograničavanje cene brašna koštalo mlinare 150 miliona dinara
- Održiva marikultura – povećanje proizvodnje hrane iz mora uz očuvanje biodiverziteta
- Da li stvarno štedimo na proizvodima kojima uskoro ističe rok trajanja
Procenat ljudi koji nemaju redovan pristup dovoljno bezbednoj i zdravoj hrani je nešto viši. Tokom 2023. godine, oko 11,5 odsto stanovništva Evrope i Centralne Azije – što odgovara broju od 107,2 miliona ljudi – iskusilo je umerenu ili tešku nesigurnost hrane. To predstavlja pad od oko 1,5 miliona u odnosu na prethodnu godinu. Broj ljudi koji su se suočavali sa ozbiljnom nesigurnošću hrane takođe je smanjen, sa 25,8 miliona u 2022. godini na 24,5 miliona u 2023.
Ova dva pokazatelja – prevalenca umerene ili teške nesigurnosti hrane i raširenost pothranjenosti – koriste se kao glavni alati za praćenje globalnog napretka ka ostvarenju Cilja održivog razvoja broj 2, koji se odnosi na iskorenjivanje gladi.
Region je tokom poslednje dve decenije ostvario značajna poboljšanja kada je reč o neuhranjenosti kod dece mlađe od pet godina, posebno u oblastima zaostajanja u rastu i fizičke iscrpljenosti. Takođe, zabeležen je i pozitivan trend u borbi protiv anemije: svega 18,8 odsto žena uzrasta od 15 do 49 godina u regionu pati od anemije, što je značajno ispod globalnog proseka od 29,9 odsto.
Izveštaj upozorava da se zemlje regiona suočavaju s pogoršanjem vodne infrastrukture, porastom klimatske nestabilnosti, zagađenjem, slabim upravljanjem i kompleksnim izazovima u prekograničnoj saradnji.
