Državno ograničenje cene brašna, koje traje već godinu i po dana i koje je nedavno produženo za još šest meseci, nanelo je trošak mlinarima u Srbiji u ovom periodu od oko 150 miliona dinara.
Dok je cena brašna na istom nivou već godinu i po, mlinarima su porasli troškovi proizvodnje: od cene pšenice preko cene energenata do minimalne cene rada.
Poslovno udruženje mlinarske industrije Srbije Žitounija već duže vreme upozorava na loš ekonomski položaj mlinara zbog ograničenja kilske cene brašna, a njen predsednik Zdravko Šajatović, rekao je za Danas da do pre nekoliko dana niko iz države nije odgovarao na njihove apele.
„U više navrata pisali smo Vladi Srbije i nadležnim ministarstvima ukazujući na velike gubitke mlinara, ali oni na to nisu odgovarali. U četvratak, 6. marta, prvi put su nas zvali iz Ministarstva privrede i dogovorili smo se da sada u ponedeljak, 10. marta, idemo kod njih na razgovor”, najavio je Šajatović za Danas.
Istakao je da se nada rešenju s obzirom na to da su gubici mlinova koji proizvode mala kilska pakovanja brašna u poslednjih godinu i po iznosila 150 miliona dinara i dodao da je reč o 16 mlinova.
Šajatović je ukazao da država u poslednjih godinu i po dana nijednom nije menjala proizvođačku cenu, a u međuvremenu je, kako je istakao, inflacija iznosila najmanje 10 odsto, dok je pšenica od jula prošle godine posle žetve do danas poskupela više od 20 odsto.
Pročitajte još:
- Održiva marikultura – povećanje proizvodnje hrane iz mora uz očuvanje biodiverziteta
- Da li stvarno štedimo na proizvodima kojima uskoro ističe rok trajanja
- EU odobrila larve brašnara kao novi prehrambeni proizvod
„Osim toga, već smo dobili nove ugovore za struju, od 1. aprila struja će poskupeti za 32 odsto, a podsetimo i da je u međuvremenu dva puta korigovana cena rada. Znači svi troškovi su otišli gore, a proizvođačka cena se nije menjala”, rekao je Šajatović.
Prema njegovim rečima, Žitounija je ranije tražila da se proizvođačke cene povećaju ili da se mlinarima isplati kompenzacija, ili da se uredba ukine.
„Uredba je inače doneta suprotno Zakonu o trgovini. Zakonom o trgovini, tačnije prema članu 39 na osnovu kojeg je Vlada Srbije donela uredbu, piše da u slučaju poremećaja cena i problema snabdevenosti tržišta, što nikada nije bio slučaj, ta uredba se može doneti sa važenjem do šest meseci. Međutim, ona traje godinu i po dana i još je produžena do avgusta”, ukazao je Šajatović.
Takođe, Žitounija je ukazala i da je uredba o ograničenju cene brašna više socijalno-demagoški doneta, jer, kako je naveo Šajatović, mesečna porodična ušteda na brašnu iznosi samo 23 dinara.
„Ovo pokazuje da je efekat minimalan, a proizvođači koji proizvode kilsko pakovanje brašna imali su značajne gubitke”, rekao je Šajatović.
On je naglasio i da država ne može da vodi socijalnu politiku na teret proizvođača i privrede, nego na teret budžeta.
Ceo tekst pročitajte ovde.
Izvor: Danas.rs
