U cilju poboljšanja kvaliteta vazduha u glavnom gradu, koji je u zimskim mesecima naročito zagađen, „Beogradske elektrane“ pokrenule su program gašenja kotlarnica i do sada je ugašeno više od 1.300 kotlarnica koje su kao pogonsko gorivo koristile ugalj ili mazut, a koje su uz to bile i energetski neefikasne. Prema procenama, efekat gašenja kotlarnica rezultirao je smanjenjem emisije CO2 za oko 500.000 tona godišnje.
Kako navode iz preduzeća, uporedo sa gašenjem kotlarnica gradile su se toplane koje u proizvodnji koriste prirodni gas – ekološki prihvatljiv energent. Zahvaljujući velikim ulaganjima u sistem daljinskog grejanja, udeo potrošnje prirodnog gasa je u proteklih desetak godina povećan sa 81 odsto na čak 96 odsto, čime je dat veliki doprinos u smanjenju zagađenja vazduha u Beogradu.
U toplanama „Dunav”, „Konjarnik” i „Voždovac” ugrađen je sistem za recirkulaciju dimnih gasova kojim je omogućeno da nivo emisije azotnih oksida (NOx) bude ispod graničnih vrednosti. Naime, prilikom rada, produkti sagorevanja energenata ne ispuštaju se u atmosferu nego se vraćaju u kotlove. U narednom periodu i toplana „Cerak” će imati ovaj sistem, a isti princip će biti primenjen u svim ostalim toplanama čiji toplotni izvori imaju snagu veću od 50 megavata.
Pročitajte još:
Jedan od najvećih prioriteta „Beogradskih elektrana” trenutno je delimično gašenje najveće kotlarnice u naselju Sava Kovačević u Zemunu. Već godinama unazad „Beogradske elektrane” grade infrastrukturu, odnosno nove trase toplovoda, dve prepumpne stanice, modernizuju toplotne predajne stanice kako bi bilo omogućeno snabdevanje potrošača sa grejnog područja Zemun toplotnom energijom iz toplane „Novi Beograd”.
Takođe, ugradnjom novih i efikasnijih kotlova od devet megavata koji će kao pogonsko gorivo koristiti ekološki prihvatljiv energent, biće rekonstruisano i proizvodno postrojenje u kotlarnici „Sava Kovačević”. To proizvodno postrojenje će u letnjem periodu snabdevati potrošače toplotnom energijom za pripremu potrošne tople vode, što će značajno smanjiti zagađenje životne sredine.
Plan je da za oko tri godine u sistemu daljinskog grejanja ostane 14 toplana i 15 kotlarnica. Preostale kotlarnice moraju da ostanu u sistemu daljinskog grejanja zbog određenih specifičnosti poput snabdevanja toplotnom energijom prioritetnih potrošača (bolnice, škole i slično). S obzirom na to da su te kotlarnice, poput onih u Sremčici i Barajevu veoma udaljene od toplovodne infrastrukture, one će i dalje biti u funkciji, ali će biti rekonstruisane i modernizovane tako da koriste ekološki prihvatljivije energente, čime će značajno biti smanjeni štetni produkti sagorevanja.
Energetski portal
