Međunarodna saradnja prepoznata je kao ključna za smanjenje emisija u sektorima koji najviše doprinose njihovoj proizvodnji. Jačanje ove saradnje u proteklim godinama rezultiralo je značajnim napretkom u određenim sektorima. Međutim, da bismo dostigli klimatske ciljeve do 2030. godine, potrebni su širi i koordinisani napori. Iako se primena čistih energetskih tehnologija ubrzava, globalne emisije i dalje rastu, a napredak ostaje neujednačen među različitim sektorima i regionima.
Agenda za proboj (eng. Breakthrough Agenda), pokrenuta je 2021. godine s ciljem jačanja međunarodne saradnje u razvoju čistih tehnologija i održivih rešenja. Ona teži tome da tehnologije i rešenja učini najpovoljnijom, najdostupnijom i najprivlačnijom opcijom za sve ključne sektore do 2030. godine. Agenda za proboj uspostavila je godišnji proces praćenja napretka ka ciljevima za 2030. godinu u sektorima energetike, vodonika, drumskog transporta, čelika, cementa, zgrada i poljoprivrede, koji zajedno čine više od 60 odsto globalnih emisija.
Novi izveštaj Agende za proboj procenjuje napredak u međunarodnoj saradnji i smanjenju emisija tokom prethodne godine, fokusirajući se na šest ključnih sektora. Ovi sektori zajedno čine oko 75 odsto potrebnog smanjenja emisija do sredine veka kako bi se postigla ambicija neto nulte emisije. Kroz ove procene, izveštaj nudi preporuke za poboljšanje i unapređenje strategija, uključujući konkretne korake koje vlade i industrija treba da preduzmu kako bi efikasnije ostvarili postavljene ciljeve.
Pročitajte još:
- Porez na ugljen-dioksid kao dodatni prihod za zdravstvo i ekologiju
- Emisije metana rekodno porasle za tri godine
- Kakav uticaj na emisije CO2 imaju globalno zagrevanje i promena vegetacije na severu
U okviru sektora drumskog transporta, međunarodna saradnja na dekarbonizaciji rezultirala je nekoliko visokih dogovora u protekloj godini i značajnim razvojem politika na važnim tržištima, što ukazuje na povećanu posvećenost dugoročnoj viziji elektrifikacije. Veća pažnja treba da se posveti teškim i srednjim vozilima, kao i pomoći tržištima u razvoju. Preporuke za vlade jesu da treba da obezbede jasne vremenske okvire za prelazak na vozila sa nultom emisijom, sa posebnim fokusom na teška i srednja vozila. Takođe, naglašava se potreba za razvojem infrastrukture za punjenje, koja će omogućiti široku primenu električnih vozila, posebno u zemljama u razvoju.
U sektoru čelika, nije došlo do povećanja proizvodnje čelika sa skoro nultom emisijom u odnosu na prošlu godinu, što znači da je potrebno više od 100 Mt do 2030. kako bi se ostalo na putu ka cilju neto nulte emisije. Preporuke uključuju jačanje saradnje između vlada i industrije, povećanje obaveza kupovine čelika sa skoro nultom emisijom, bržu komercijalizaciju tehnologija i podršku dekarbonizaciji u zemljama u razvoju kroz finansijsku i tehničku pomoć.
Emisije CO2 iz sektora cementa danas su više nego 2015. godine, a iako postoje tehnologije za cement sa skoro nultom emisijom, njihova primena je ograničena zbog visokih troškova i niske tržišne potražnje. Preporuke uključuju jačanje saradnje vlada i industrije, stvaranje tržišta za cement sa skoro nultom emisijom, bržu komercijalizaciju tehnologija i veću podršku zemljama u razvoju kroz finansijsku i tehničku pomoć.
Kada je reč o sektoru zgrada, emisije i dalje rastu, iako su zgrade postale energetski efikasnije. Glavne preporuke za vlade jeste da se dogovore o zajedničkim standardima za zgrade sa skoro nultom emisijom, prošire finansijsku i tehničku pomoć zemljama u razvoju i ojačaju međunarodne mreže za razmenu znanja i unapređenje građevinskih standarda.
Iako je ostvaren značajan napredak u pojedinim sektorima, globalno postizanje ciljeva za smanjenje emisija zahteva pojačanu međunarodnu saradnju, bržu komercijalizaciju tehnologija i veću podršku zemljama u razvoju.
Energetski portal
