U maju smo izveštavali o formiranju prve lokalne banke gena i semena starih sorti voća i povrća na Balkanu – „Zrno“ sa sedištem u Mionici. Vest je naišla na pozitivne reakcije naših čitalaca, a pojedinci su izrazili želju da i sami budu deo misije očuvanja autohtonih biljaka bitnih za postizanje bezbednosti hrane i uspon poljoprivrede. Proširivanjem kapaciteta mioničke banke gena po čitavoj Srbiji je istovremeno povećana i mogućnost da stanovništvo iz različitih krajeva naše države da svoj doprinos.
Biolog Ivana Petrović, koordinator „Zrna“ ispred pokreta „Okvir života“ koje je idejni tvorac projekta, izjavila je za srpske medije da je interesovanje stanovnika veće nego što su začetnici banke gena očekivali.
„Ispostavilo se da su mnogi za svoju dušu sakupljali stare sorte i već dugo razmišljali kako da daju strukturu tome što rade. Dobili smo veliki broj podataka o tome šta gaje ljudi u Srbiji, koje sorte imaju, kako ih umnožavaju i slično. Napravili smo dobru bazu podataka i sada na terenu popisujemo stara stabla kako bismo saznali koje sve sorte postoje, ko ih gaji, da li rađaju i slično, zato što je sve to veoma bitno za nastavak rada banke semena“, objasnila je ona.
Kod nas su posebno ugrožene jednogodišnje sorte povrća, mada je sve veći broj voćnih stabala dostigao zabrinjavajuću starost. Najočuvanija je jabuka, a uzgajivači se koncentrišu i na opstanak kruške.
„Delimično se čuva i šljiva, najviše u valjevskom kraju. Paradajz je privlačan, prvenstveno zato što ovaj sa pijace nije toliko zanimljiv. Vrlo nam je drago da nam se javljaju ljudi iz Beograda, koji nikada nisu posadili ništa, a zainteresovani su da na terasi gaje neku malu kulturu, poput luka, čisto kako bi oplemenili svoj prostor i imali zdravu hranu“, kazala je Ivana.
U Mionici su već boravili gosti iz Kovina koji nameravaju da zimnicu prave samo od starih sorti voća i povrća.
Novoosnovana banka gena nije probudila pažnju isključivo u granicama naše države. Ivana Petrović je otkrila da je udruženje primilo pozive i iz Mađarske, koja kao poljoprivredna zemlja takođe ima potrebu za sličnom organizacijom semena autohtonih sorti, kao i iz Nemačke.
Prema izveštaju Svetske organizacije za hranu i poljoprivredu pri Ujedinjenim nacijama, na godišnjem nivou se gubi između 1 i 2 odsto starih autohtonih sorti, a grupa entuzijasta i poljoprivrednika okupljenih u „Okviru života“ veruje da je pojava direktna posledica Zelene revolucije i da u svom regionu mogu da je neutrališu.
U 21. veku je raznovrsnost poljoprivrednih kultura opala za 75 odsto zbog toga što je intenzivna poljoprivreda stavila prinos ispred kvaliteta, otpornosti i raznovrsnosti, naglasilo je udruženje, a pokretanje „Zrna“ je samo jedna u nizu aktivnosti kojim njegovi članovi pokušavaju da povrate narušenu ekološku ravnotežu i poboljšaju kvalitet namirnica dostupnih potrošačima.
Lokalne banke gena opstaju zahvaljujući energiji i ljubavi zemljoradnika i njihov dalji rad u Srbiji biće rezultat duhovne veze koja postoji između srpskog seljaka i njegove zemlje, te „Okvir života“ stoga poziva sve zainteresovane koji gaje, ili bi u budućnosti gajili, autohtone sorte da im se jave i pridruže radu lokalne banke gena i semena. Možeti ih kontaktirati putem mejla (okvirzivota@gmail.com), Fejsbuk stranice (Ekološki pokret „Okvir života“) ili na broj telefona 064/951-81-47.
Neprofitno udruženje „Okvir života“ je nastalo 2013. godine sa ciljem razvoja naučno-istraživačkog rada u oblasti biološke i geološke raznovrsnosti i popularizacije stručnih (sa)znanja, promocije biodiverziteta i geodiverziteta Srbije, unapređenja zaštite životne sredine, omasovljenja života u ruralnim sredinama, obrazovanja ljudi s fokusom na decu i omladinu i podsticanja odgovornijeg odnosa prema prirodi, kao i održivog načina korišćenja prirodnih resursa i javnog zalaganja za promenu navika u pogledu njihove eksploatacije.
Udruženje obuhvata tri sekcije – Čuvari prirode, Čuvari kamena i Čuvari semena, a u sklopu poslednje je i osnovana banka gena u Mionici.
