Šumska krađa preti Fruškoj gori

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, štete u državnim šumama, čiji je uzrok čovek, iznosile su 27 hiljada kubnih metara drveta.

Foto: pixabay

Za poslednjih 10 godina, krivično delo šumska krađa, ubedljivo je na prvom mestu u odnosu na sva ostala dela protiv životne sredine.

U Nacionalnom parku „Fruška gora“ ističu važnost prirodnog samopošumljavanja i čine sve da spreče nelegalnu seču.

U Nacionalnom parku kažu da se trude da spreče nelegalnu seču, za koju je ove godine bilo 13 krivičnih prijava po poznatom i 17 po nepoznatom, gde je napravljena šteta u vrednosti od 580 hiljada dinara.

Dodaju da od Nacionalnog parka nema prekomernih seča, uglavnom su to mere nege.

„I mi kroz te mere nege obnavljamo te sastojine. Prirodna obnova se radi u Nacionalnom parku. U zavisnosti od starosti sastojine, od zdravstvenog stanja, tipa sastojine i različite su mere nege koje se primenjuju na određenim površinama“, kaže Кonstantin Plužarević, pomoćnik direktora Nacionalnog parka „Fruška gora“.

Nadziru se šume i prati njihova starost, ali isto tako se radi i na podmlađivanju. Ono što ističu jeste da se ne radi klasično pošumljavanje, već se daje šansa da se prirodnim putem šuma razvija. A oni su tu da joj u tome pomognu.

„Na ovoj desnoj strani od mene nalazi se jedan odsek A gde nisu urađene mere nege i gde se očekuje da se u narednih 10 godina da se pripremi sastojina, a ovde gde se sad nalazimo znači gde su urađene već određene mere nege, uklonjen je taj donji sprat i urađeno je veći jedan deo mera gajenja“, kaže Plužarević.

Mera gajenja uključuje i uklanjanje kupine, kako bi biljke dobile dovoljno svetlosti i mladom hrastu omogućilo da nastavi prirodno da opstaje.

Ovde se nalazi preko nekoliko stotina sadnica hrasta, koji će tek kao stablo za nekih 100 godina dočekati svoj pun rast.

Ono što je svakako važno da znamo je to da ukoliko budemo tačno izabrali i dali šansu onim vrstama koje mogu zaista da dosegnu taj nivo i da budu najkvalitetnije – one će opstati, a nakon 100 godina na jednom hektaru ih može biti preko 150.

Izvor: RTV / Sanja Čavić

Milisav Pajević

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti