Žuti prsluci uobičajeno se upotrebljavaju u saobraćaju radi bezbednosti vozača, a od 17. novembra 2018. godine predstavljaju i uniformu francuskih protestanata koji su se pobunili zbog povišene cene goriva, ali i celokupnog načina vođenja Francuske od strane Emanuela Makrona. Duh protesta proširio se i na okolne države – Italiju, Belgiju i Holandiju.
Nezadovoljni rastom naplate goriva i ekoloških taksi, visokim troškovima života i nesrazmernim opterećenjem vladinih poreskih reformi na radničku i srednju klasu, pobunjenici su pozvali na okončanje trenutnog stanja i zatražili Makronovu ostavku. Zbog njegovih ekonomskih politika nazivaju ga „predsednikom bogatih“.
Cena dizela u Francuskoj je ove godine skočila za 16 odsto čime je izjednačena sa cenom benzina. Povrh toga, u 2019. se očekuju dalja poskupljenja.
Učešće u protestima proteklog vikenda uzelo je 36 hiljada građana širom zemlje. Iako je većina demonstranata bila miroljubiva, pojedinci su se sukobljavali sa policijom, podizali barikade i podmetali vatru. Privedeno je više od 400 osoba.
Jedno od žarišta nemira bila je i Trijumfalna kapija u Parizu, na kojoj je osvanuo natpis „Žuti prsluci će trijumfovati“.
Makron je oštro osudio pljačkanje prodavnica, napade na bezbednosne snage i paljenje i uništavanje imovine. Sila nema nikakve veze sa mirnim izražavanjem opravdanih pritužbi, zaključio je dodavši da će uvek poštovati razlike i saslušati opoziju ali nikada neće prihvatiti nasilje.
Prema podacima francuskog Ministarstva unutrašnjih poslova, prvog dana nacionalne akcije protiv podizanja cena goriva, 17. novembra, na ulice je izašlo 282 hiljade stanovnika, a drugog – 106.
Protesti se organizuju putem društvenih mreža. Od početka pobune nastradalo je troje ljudi, a više stotina je povređeno.
Istraživanja javnog mnjenja su otkrila da pokret žutih prsluka ima podršku između 73 i 84 odsto državljana Francuske.
