Uragan Florens pogodio je istočnu obalu Sjedinjenih Američkih Država sredinom septembra 2018. godine i smatra se jednim od najjačih uragana koji je „harao“ ovim područjem američke teritorije. Zabeleženi su vetrovi brzine 205 km/h. Prema preliminarnim proračunima, ekonomska šteta ide i do 60 milijardi dolara.
Florens je predstavljala svojevrsni test za administraciju Donalda Trampa i njen argument da u nuklearna postrojenja i elektrane na ugalj ulaže zato što one građanima obezbeđuju sigurnost energetskog snabdevanja, pogotovo za vreme kriznih situacija.
Mesecima unazad, Trampov tim usmerava napore ka ovim oblicima proizvodnje struje zato što ova dva tipa elektrana predstavljaju jedine iz kojih bi energija mogla da se crpi s lica mesta i u trenucima pretnje nacionalnoj bezbednosti. Solarni paneli i vetroturbine funcionišu samo u odgovarajućim vremenskim uslovima, a ni elektrane na gas nisu idealna opcija zato što se prirodni gas uglavnom doprema sa velikih udaljenosti.
Ipak, Amerika je na uraganu Florens naučila važnu lekciju – ne bi trebalo da se u ovoj meri oslanja na nuklearnu fisiju i crnu sedimentnu stenu. Zašto? Mnoga domaćinstva i dve nedelje nakon katastrofe ostala su u mraku.
Iako oblačni dani i dani bez vetra mogu da ugroze napajanje strujom iz solarnih i vetroelektrana, ovakvo stanje je privremeno – a upravo su oni domovi koji se snabdevaju električnom energijom zahvaljujući Suncu i vetrenjačama bili prvi lišeni tame.
Procenjuje se da je u saveznim državama Severnoj i Južnoj Karolini bez struje ostalo oko 890 hiljada mušterija (terminom mušterija ne označava se nužno jedna osoba, već se koristi i za čitava domaćinstva ili kancelarijske prostore u kojima boravi više ljudi).
Solarne instalacije iz kojih se dobija 5 odsto energije u Severnoj Karolini su bile funkcionalne već dan nakon oluje. Ni solarni ni vetroparkovi nisu pretrpeli nikakvu štetu od nevremena. I objekti koji na svojim krovovima imaju ćelije na sunčevu energiju mogli su neometano da nastave sa svakodnevnim životom ubrzo nakon što je Florens „napustila“ obalu.
Bitan faktor u energetskoj stabilizaciji nakon restrikcija uzrokovanih vremenskim nepogodama igra i skladištenje energije u baterijama.
