Ćao svima! Kako ste?
Ukoliko živite na selu ili imate rođake van grada, visoke su šanse da ste nekada prisustvovali svinjokolju. I dok je nekima to rutina i prizor klanja posmatraju potpuno hladnokrvno, drugima se i na samu pomisao o tome prevrće želudac. Većina ove druge grupe netolerantne na patnju svinja u nekom trenutku života odlučila je da prestane da jede meso i okrenula se vegetarijanstvu ili veganstvu. Pojedini ljudi ostaju potpuno ravnodušni na nanošenje bola životinjama. Da li ih to čini lošim osobama ili su jednostavno manje saosećajni?
Na proleće 2012. godine, tim naučnika predvođenih Italijanom Masimom Filipijem sproveo je istraživanje o nivou saosećanja kod dvadesetoro ljudi koji konzumiraju meso, devetnaest vegetarijanaca i dvadeset i jednog vegana.
Koristeći magnetnu rezonancu, istraživači su analizirali reakcije koje je svaka od grupa imala na video snimke otvaranje usta i oponašanje govora od strane čoveka, majmuna i svinje. Grubo rečeno, ekipa okupljena oko Filipija pokušala je da sazna da li mozgovi mesojeda, vegetarijanaca i vegani pokušavaju da odgonetnu šta govore majmun i svinja.
Marija Roka, članica istraživačkog tima, objasnila je da obrada i razumevanje akcija koje drugi pojedinci oblikuju usnama doprinosi otkrivanju tuđih emotivnih stanja i namera. Filipi je u prošlosti analizirao i moždane odgovore koje mesojedi, vegetarijanci i vegani imaju na mučenje životinja.
Iako nas mediji često bombarduju pompenznim naslovima da su „biljojedi“ srećniji i imaju viši koeficijent inteligencije, zapravo je malo toga o povezanosti načina ishrane i ličnosti osobe – zaista tačno i mnoge od ovih teorija bivaju oborene.
Istina je da nekonzumacija mesa proizvodi pozitivan uticaj na našu životnu sredinu i vaše zdravlje, ali da li istovremeno podiže nivo endorfina (hormon sreće) ne može sa sigurnošću da se tvrdi – baš kao ni da li su vegetarijanci i vegani heruvimi, a mesojedi luciferi.
Pozić,
