Državna zaštita ne staje na put sekirama i minama: Ljudi ugrožavaju čak trećinu prirode

Foto-ilustracija: Pixabay

Nedavno istraživanje stavilo je na test uspešnost nacija da zaustave dalji gubitak biodiverziteta. Rezultati? Čak trećina ispitanih zaštićenih područja širom sveta degradirana je ljudskim aktivnostima.

Naučnici sa Univerziteta u Kvinslendu, u Australiji, analizirali su preko 50 hiljada oblasti s različitim oblicima i nivoima zaštite. Obelodanili su da je više od 90 odsto konzervatorskih mesta, od nacionalnih parkova do rezervata prirode, ugroženo od strane čoveka – bilo krčenjem šuma, rudarstvom, turizmom ili urbanizacijom.

Najzabrinjavajuće saznanje do kojeg su Australijanci došli je to da je čak trećina zaštićenih teritorija pretrpela ozbiljne izmene uzrokovane delovanjem ljudi, što je oko 6 miliona kvadratnih kilometara. Najviše štete prirodi naneseno je na tlu Evrope, Azije i Afrike, ali ni države u ostatku sveta nisu mnogo obzirnije prema svojim prirodnim bogatstvima pa čak ni kada je reč o bogatoj, retko naseljenoj Australiji.

Džejms Votson, jedan od autora izveštaja, izjavio je da je uznemiravajuće to što čak ni u predelima posebnog statusa zemlje ne uspevaju da održe biološku raznolikost. – Otkrili smo prisustvo visokog nivoa infrastrukturnih delatnosti koje uključuju industrijsku seču drveća, iskopavanje ruda, poljoprivredu, probijanje puteva i izrabljivanje energije, naglasio je – a posebno zapanjuje se one odvijaju na mestima koja su vlade osigurala za potrebe prirode, a ne društva.

Kao ilustrativan primer, Votson je naveo slučaj ostrva Barou na zapadu svoje otadžbine. Ovaj prirodni rezervat predstavlja dom za 13 vrsta sisara, od kojih neke ne mogu da se pronađu ni u jednom drugom kutku naše planete. Ipak, napori Australije da stane na put rudarskim minama u ovom kraju su zakazali. Naučnik je osudio svoju domovinu kao jednu od država koje se prema prirodi ophode najneodgovornije, iako bi trebalo da pruži primer koje bi ostale sledile.

Martin Tejlor, konzervacionista pri WWF Australia, istakao je još jedan negativan primer davanja prednosti industriji nad konzervacijom. Trenutna vlada predložila je da se u osetljivim morskim parkovima, uključujući i kritične vode oko Velikog koralnog grebena, snizi nivo zaštite. Ukazao je i na nerazvijenu svest javnosti o ozbiljnosti stepena ugroženosti prirode od ljudi. – Javno mnjenje je nesvesno kakve se stvari odvijaju i nadamo se da će im ovaj dokument otvoriti oči – rekao je.

Jelena Kozbašić

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti