Svi bi trebalo da postanu svesni da je zagađenje vazduha jedan od trenutno najznačajnijih problema u zaštiti životne sredine u Srbiji. Kada biste pitali bilo kog čoveka na ulici da li mu je važno kakav je vazduh koji udiše i kako on utiče na njegovo zdravlje, kao i zdravlje njegove dece, zdrav razum bi ga sigurno naveo da pruži potvrdan odgovor.
Međutim, kontinuirano i konkretno zanimanje građanstva za ovaj problem zapravo izostaje. Ono je sporadično, i uglavnom se javlja u situacijama ekoloških akcidenata ili pak usled života u blizini velikih i očiglednih zagađivača, koji devastiraju životnu sredinu čak na dnevnom nivou.
Pasivnost građana prema ovom gorućem problemu nije slučajna. Njihova informisanost je ograničena, a odgovornost za to pada pre svega na državu. Lidija Kesar iz NVO Fractal objasnila nam je zašto su građani naizgled nezainteresovani za to kakav vazduh udišu:
„Trebalo bi istaći da se u opštem obrazovanju posvećuje malo pažnje stanju u životnoj sredini i efektima tog stanja na javno zdravlje. Zato se ne može očekivati od građana da budu spremni da bez poteškoća prate dostupne informacije o zagađenju vazduha. Čak i u pokušaju da se samostalno informišu, većina građana ne zna gde može da pronađe podatke od značaja. Ukoliko ih i pronađu, prinuđeni su da sami tumače suvoparne tabele i grafikone, da istražuju efekte prekoračenja dozvoljenih količina opasnih supstanci na zdravlje. Tako iskazani podaci, postaju beskorisni i demotivišu ljude da se njima bave.”
Monitoring kvaliteta vazduha
U okviru nacionalne mreže za monitoring kvaliteta vazduha postoji 45 automatskih mernih stanica (iz mreže SEPA). Od tog broja tehničku mogućnost za praćenje PM10 čestica ima samo 35 stanica za praćenje kvaliteta vazduha.
Od 2016. godine u mreži SEPA, vrši se praćenje PM2,5 čestica na 3 merne stanice za automatski monitoring vazduha (dve u Beogradu i jedna u Novom Sadu). Nedostatak sistemske podrške u održavanju i servisiranju opreme koja radi stalno (bez pauza) od 2010. do 2015. godine, dovelo je do situacije u kojoj nije bilo dovolјne količine i kvaliteta važećih podataka, potrebnih za ocenjivanje kvaliteta vazduha u tri šira gradska područja*. Od naše sagovornice Lidije saznali smo ohrabrujući podatak, potvrđen u Odseku za kvalitet vazduha Agencije za zaštitu životne sredine, da je u državnom budžetu početkom godine izdvojena linija za reparaciju sistema, i da se od aprila 2017. godine aktivno radi na potrebnom održavanju i obnavljanju mreže, te da će do kraja 2017. godine biti rešeno oko 60 odsto svih problema na mreži.
* Ovaj detalј je zabeležen u zvaničnom godišnjem izveštaju SEPA o kvalitetu vazduha u Republici Srbiji u 2015. godini.
Najveći izazovi u primeni propisa na nivou monitoringa kvaliteta vazduha i informisanja javnosti:
- Nezadovoljavajući kvalitet i validnost podataka koji pristižu iz državne mreže automatskog monitoringa kvaliteta vazduha
- Nije povećan broj lokacija za uzorkovanje i merenje teških metala i policikličnih aromatičnih ugljovodonika na teritoriji cele zemlje
- Mali broj stanica vrši merenja zagađenja vazduha na raskrsnicama u urbanim sredinama, uprkos konstantnom povećanju broja vozila
- Nije rešen problem relevantnosti podataka koji dolaze iz lokalnih mreža mernih stanica gde se merenja vrše akreditovanim manuelnim metodama
- Informisanje javnosti o stanju vazduha još nije unapređeno. Ovo podrazumeva i objavljivanje mesečnih izveštaja o rezultatima merenja iz lokalnih mreža monitoringa na zvaničnim sajtovima gradova i opština
Istovremeno, nedovoljan je broj informacija o stanju kvaliteta vazduha koji bi trebalo da budu javno dostupni. Kroz sistem državnog automatskog monitoringa prati se mali broj stanica, i to ne na celoj teritoriji Srbije, a Lidija Kesar kaže da kvalitet, odnosno zagađenje vazduha predstavlja ekološki faktor, sa jedne strane, i zdravstveni faktor, sa druge strane.
„To su dva kraja istog problema. Zagađenje vazduha je mahom tumačeno iz perspektive kvaliteta i zaštite životne sredine. Danas sve više prelazi u domen uticaja na javno zdravlje jer pogoršanje kvaliteta vazduha ima najdirektniji uticaj na ljude i izaziva respiratorna, kardiovaskularna i maligna oboljenja. Kada bi se ovo pitanje tretiralo kao zdravstvena pretnja na nivou države, ali i u medijskim sadržajima, sve bi veći broj ljudi bio zainteresovan i sposoban da prati stanje kvaliteta vazduha u sopstvenom okruženju.”
Mediji, kako lokalni, tako i nacionalni, trebalo bi da održe permanentan interes za ovaj problem i pokušaju da informišu građane svakodnevno o stanju kvaliteta vazduha kao i da sugerišu građanima određena ponašanja u slučaju visokih koncentracija i prekoračenja. Time će se podsticati i razvoj građanske ekološke svesti i brige o zdravlju, koje će možda i doprineti promeni ličnih gledišta i navika.
Priredila: Nevena Đukić
RIZIK OD LOŠEG UPRAVLJANJA DEPONIJAMA I OTPADOM
Pored standardnih izvora zagađenja (termoelektrane, saobraćaj, industrija i individualna kućna ložišta), stanje vazduha na teritoriji cele zemlje dodatno devastiraju sve učestaliji požari na sanitarnim i divljim deponijama. U poslednjih sedam meseci, kao rezultat lošeg upravljanja deponijama i otpadom uopšte, povećan je broj požara i eksplozija na sanitarnim i divljim deponijama svuda širom Srbije (Beograd, Novi Sad, Subotica, Jagodina, Bajmok, Čelarevo). Ovi požari su dramatično uticali na kvalitet vazduha, naročito požar na deponiji „Vinča“, nadomak Beograda, koji je direktno ugrozio vazduh u najnaseljenijim opštinama. Do ovog požara je došlo 18. maja 2017, a lokalizovan je tek nakon 24 dana. Požar zapravo i dalje traje u dubljim slojevima (na dubini od 20 do 30 m) i konstantno oslobađa štetne materije. Nadležne institucije za monitoring vazduha i obaveštavanje javnosti dale su saopštenje da oslobođene supstance tokom požara na Vinči nisu štetne po zdravlje, te da su koncentracije zagađujućih čestica bile ispod graničnih vrednosti. Ovde treba napomenuti da je istovremeno izbegnuto davanje informacije o promenjenom sastavu čestica, iako one jesu bile u dozvoljenim granicama. Hemijski fakultet iz Beograda je u medijima upozorio javnost da država nema specijalne uređaje za merenje supstanci koje se na deponijama oslobađaju prilikom požara, poput kancerogenih polihlorovanih dibenzoflurana (PCDFs) i polihlorovanih-p-dioksina (PCDDs)*. Uzgred, potpuno su zanemareni i kumulativni efekti emisija u dugotrajnim sagorevanjima.
* https://www.youtube.com/watch?time_continue=546&v=CrXxAMPMh2M
Ovaj sadržaj je prvobitno objavljen u magazinu Energetskog portala pod nazivom EKO-ZDRAVLJE, novembra 2017. godine.
