Istraživači sa Univerziteta Binghemton iz Njujorka, u Sjedinjenim Američkim Državama, razvili su novi jeftin i održiv način za popravljanje raspadajućeg betona koji ne zagađuje prirodnu sredinu. Nije u pitanju visokotehnološka, složena aparatura, već prosto gljivice sa sposobnošću samoizlečenja.
Asistent profesora mašinskog inženjerstva na pomenutom univerzitetu, Kongrui Đin, ustanovio je da problemi za beton počinju najsitnijim pukotinama. Konstantovao je da bez pravilnog tretmana one imaju tendenciju da napreduju i kasnije eventualno zahtevaju skupu popravku. Ukoliko se mikro-naprsline prošire i dođu do čelične konstrukcije, ne samo da će posledice osetiti beton, već će i armatura, izložena vodi, kiseoniku, mogućem ugljen-dioksidu i hloridima – da korodira. One mogu da izazovu ogromne probleme za infrastrukturu. Jedan od primera mogao bi da bude slučaj nuklearnih elektrana koje koriste beton za zaštitu od zračenja. Kako bi ponovna izgradnja i zamena konstrukcije, bila skupo, ali kratkotrajno rešenje, s obzirom da ono ne bi sprečilo razaranje novog betona, tim naučnika želeo je da dođe do efikasnije i trajnije opcije.
Njihova ideja je prvobitno inspirisana čudesnom sposobnošću ljudskog tela da (maltene) samostalno zaleči rezove, modrice i slomljene kosti. Unoseći hranljive materije, čovek će da proizvede zamenu za oštećene delove kože i tkiva.
Profesori i asistenti sa Binghemton univerziteta imali su pojačanje u vidu profesora sa Ratgersa, Ninga Džanga. Zajedničkim snagama pokušali su da pronađu način za „lečenje“ betona i došli do neobičnog pronalaska: gljivice Trichoderma reesei. Pomešana sa betonom, miruje sve dok se beton ne raspukne. Spore gljivica, zajedno sa hranjivim materijama, bile bi ubačene u beton već tokom procesa mešanja. S pojavom pukotine, voda i kiseonik doći će do nje, a uz dovoljne količine ovih resursa, spore gljivice će da klijaju i rastu. Kada su naprsline u potpunosti popunjene gljivicama, voda i kiseonik ne mogu da naškode betonu i čeličnoj konstrukciji. Sve do pojave naredne pukotine, čije nastajanje ponovo aktivira isti proces regeneracije.
Istraživanje je u ranoj fazi, a najveća prepreka za njegovu komercijalnu upotrebu bila bi da Trichoderma reesei nije sposobna da preživi u okrutnim uslovima u betonu. Ipak, Đin se nada da će uz dodatna prilagođavanja, gljivica da bude još efikasnija u saniranju naprslina.
