Današnji dan posvećen je divljim vrstama, a ova odluka doneta je u decembru 2013. godine u okviru zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Određen je simbolično, zato što je 3. marta 1973. godine potpisana Konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje flore i faune.
Ove godine, Svetski dan održava se pod temom ,,Povezivanje ljudi i planete – Istraživanje digitalnih inovacija u očuvanju divljih životinja’’.
Kao što i naziv govori, istraživaće se digitalne inovacije i isticati na koji način tehnologije i usluge digitalne zaštite mogu da doprinesu očuvanju ovih vrsta. Pored toga, biće reči i o legalnom načinu trgovine divljim životinjama.
Značaj tehnologških inovacija ogleda se u tome da su omogućile istraživanje, praćenje, DNK analizu i druge važne poduhvate za očuvanje divljih vrsta lakšim i boljim.
Pročitajte još:
- GLOBALNI OKVIR ZA BIODIVERZITET KUNMING-MONTREAL – ŠTA SE PROMENILO?
- INVAZIVNE VRSTE JEDAN OD PET GLAVNIH UZROKA GUBITKA BIODIVERZITETA
- NOVE ALTERNATIVE HRANI ŽIVOTINJSKOG POREKLA
Jedan od važnih momenata za očuvanje biodverziteta, pa time i divljih vrsta, jeste usvajanje Globalnog okvira za biodiverzitet Kunming-Montreal.
Ovaj dokument postavio je četiri ključna cilja koja treba da se postignu do 2050. godine i odnose se na zdravlje ekosistema i vrsta, uključivajući zaustavljanje izumiranja vrsta koje je izazvano delovanjem čoveka, zatim na održivo korišćenje biodiverziteta, pravednu podelu koristi i na kraju na finansiranje. Finansiranje u ovom kontekstu znači da je oko 700 milijardi dolara godišnje još potrebno kako bi mogle da se implementiraju inicijative za očuvanje biodiverziteta. Dalje, to znači da je treba smanjiti ovaj nedostatak novca, dodatnim ulaganjem istog.
Koliko je važno očuvati divlje vrste, pokazuje podatak da čovek koristi oko 50.000 divljih vrsta za različite potrebe, od čega više od 10.000 koristi za ishranu. U smislu hrane, divlje vrste u posebno važne za one koje koji žive u ruralnim područjima u zemljama u razvoju. Preciznije, oko 70 odsto siromašnih ljudi širom sveta direktno zavisi od divljih vrsta, kao što su i divlje biljke, alge i drugo.
Najveće pretnje ovim bićima predstavlja prekomerni lov, zatim klimatske promene, uništavanje njihovih prirodnih staništa sečom šuma, urbanizmom i drugim degradirajućim akcijama, kao i zagađenjem.
Energetski portal
