Kakav odnos čovek ima prema otpadu, do kakvih posledica može da dovede nastavak trenda povećanja otpada i koji koraci su ključni kako bi se negativni ishodi sprečili, Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) analizirao je u novom izveštaju UNEP Globalna prognoza upravljanja otpadom 2024 – Izvan doba otpada: pretvaranje smeća u resurs.
Uvodeći u srž problema, ističe se da su očekivanja da će se količina komunalnog otpada uvećati za dve trećine, a da će se njegovi troškovi gotovo udvostručiti u jednoj generaciji. Preciznije, sa 2,3 milijarde tona u 2023. godini, proizvodnja čvrstog komunalnog otpada porašće na 3,8 milijardi tona do 2050. godine. Kada je reč o globalnom godišnjem trošku, on bi do 2050. godine mogao da se udvostruči na 640,3 milijarde dolara.
Planeta se suočava sa trostrukom planetarnom krizom, odnosno tri glavna ekološka problema koji su međusobno povezani. U tom smislu reč je o klimatskim promenama, gubitku biodiverziteta i zagađenju, a porast količine otpada direktno pospešuje ovu krizu. Naime, kada završi u prirodi, otpad predstavlja zagađenje samo po sebi. Već kao takvo, posebno je opasno za živi svet u moru. Životinje se ozleđuju, zapetljavaju i gutaju otpad. Sa druge strane, nepravilno upravljanje otpadom dovodi do oslobađanja emisija sa efektom staklene bašte, koji pospešuju klimatske promene. Dalje, klimatske promene dovode do brojnih negativnih posledica usled čega strada biodiverzitet.
Pročitajte još:
- DA LI ĆE EU POSTATI KINESKA KANTA ZA RECIKLAŽU? PLASTIČAN OTPAD JE DO NEDAVNO ODLAZIO U KINU – SADA JE SUPROTNO
- KAKO FRANCUSKA PODSTIČE SMANJENJE OTPADA I CIRKULARNU EKONOMIJU
- RAZUMEMO LI DOVOLJNO ZNAČAJ CIRKULARNE EKONOMIJE U POSTIZANJU KLIMATSKIH CILJEVA?
Da li će doći do smanjenja ili porasta komunalnog otpada, zavisi od tri faktora. Prvi jeste dizajn proizvoda, kojim je određeno koja vrsta materijala će se koristiti, kolika količina, kao i to da li proizvod može da se ponovo iskoristi, popravi ili reciklira na kraju životnog veka. Drugi jeste odluka građanja kako će da se ophode prema proizvodu – koji će da kupe, kako će da ga koriste i na kraju kako će da ga odlože. Poslednji se odnosi na kapacitet lokalnih sistema upravljanja otpadom, kako onih za prikupljanje i sortiranje, tako i onih za reciklažu i ponovnu upotrebu.
Istraživanja pokazuju da se trenutno svega 19 odsto komunalnog čvrstog otpada reciklira, uključujući metale, staklo, papir, karton, određene vrste plastike, kao i biorazgradivi otpad koji se tretira kompostiranjem ili za koristi za proizvodnju biogasa. Iako je reciklaža nešto na čemu se insistira, model bez otpada je još efikasniji način za smanjenje upotrebe energije. Reč je o ponovnoj upotrebi, popravci, ali i merama koje podstiču smanjenje potrošnje.
Još jedan način na koji može da se iskoristi otpad, jeste njegovo korišćenje za proizvodnju energije. Ipak, realtivno mali broj zemalja primenjuje ovakvu praksu, zato što se njegova korisnost i ekološka prihvatljivost dovodi u pitanje. Dva su važna razloga. Prvo, kada se jednom sagori otpad kako bi se dobila energija, on više ne može da se reciklira ili ponovo koristi, što znači da će postojati potreba za upotrebom novih sirovina za proizvodnju novog proizvoda. Na ovaj način, otpad ne može da nastavi da kruži, već se njegova funkcija završava kada jednom bude pretvoren u energiju koja će se potrošiti. Drugo, prilikom sagorevanja otpada kao što je plastika, dolazi do oslobađanja gasova sa efektom staklene bašte i drugih emisija.
Kako bi dobre prakse bile primenjenje, potrebno je da međunarodne razvojne banke prepoznaju i podstiču dokazane inicijative bez otpada i cirkularne ekonomije, zatim da nacionalne vlade integrišu politike i podršku opštinama, malim i srednjim preduzećima, kao i neformalnim sektorima. Na kraju, treba obezbediti da se stručno znanje prenese i na građane, koji imaju važnu ulogu u ovom procesu.
Katarina Vuinac
