Suočavajući se s izazovima koje donose klimatske promene i česte suše, ljudi širom sveta pronalaze inovativne načine da upravljaju vodenim resursima. Jedan takav primer dolazi iz jednog ruralnog naselja na Jamajci, gde lokalni stanovnici koriste velike posude-rezervoare za skupljanje kišnice, povezane cevima sa krovovima. Ova voda se potom koristi za navodnjavanje poljoprivrednih useva, koristeći sistem navodnjavanja kap po kap. Primer Jamajke predstavlja samo jedan od mnogih globalnih napora u borbi protiv nadolazeće krize s vodom.
Nestašica vode postaje sve ozbiljniji problem širom sveta. Procenjuje se da bi do 2025. godine oko dve trećine svetske populacije moglo osetiti nedostatak vode, uključujući regione u južnoj i središnjoj Aziji, severnoj Africi, kao i u razvijenijim zemljama poput Sjedinjenih Država, koji su najpogođeniji, navodi UNEP.
U južnoj i centralnoj Aziji, ovo je posledica suša, intenzivne poljoprivredne aktivnosti i broja stanovnika koji stvara značajan pritisak na vodne resurse. Dok u Subsaharskoj Africi, iako postoje periodi obilnih padavina, infrastrukturni problemi i ograničen pristup čistoj vodi i dalje predstavljaju veliki izazov, i u mnogim delovima je potrebno kopati bunare. Ova situacija pokazuje kako čak i u delovima sa prirodnim vodnim bogatstvima, loša infrastruktura i upravljanje dovodi do problema, iako je kod njih takođe porast populacije jedan od uzročnih faktora.
Pročitajte još:
- OD VODENIH DUBINA DO NUKLEARNOG REAKTORA – IMA LI U VODI IZVOR NUKLEARNE ENERGIJE?
- OD OTPADNIH VODA DO NOVOG ENERGETSKOG RESURSA U AUSTRIJI
- OD LIGNITA DO SUNCA I VETRA U GRČKOJ
Zajednice širom sveta okreću se nekonvencionalnim izvorima vode. Metode kao što su skupljanje magle, korišćenje prečišćene otpadne vode i desalinizacija – proces uklanjanja soli iz morske vode za proizvodnju pitke vode, postaju sve popularnije. Zemlje poput Bahama, Maldiva i Malte već zadovoljavaju svoje potrebe za vodom isključivo kroz desalinizaciju, objašnjeno je na sajtu UNEP-a
Međutim, ovakvi nekonvencionalni izvori vode sa sobom donose i izazove. Desalinizacija zahteva značajna ulaganja u infrastrukturu i može imati negativne ekološke posledice. Takođe, korišćenje otpadnih voda zahteva precizne tehnologije i politike kako bi se osigurala sigurnost i izbegle potencijalne zaraze.
Pored pronalaženja novih izvora, važno je i efikasnije upravljanje postojećim vodnim resursima.
Kako smo i ranije pisali, Svetski institut za resurse ističe da se četvrtina svetske populacije svake godine suočava sa izuzetno visokim nivoom nedostatka vode, koristeći skoro sve dostupne resurse. Najugroženije zemlje su one koje se suočavaju s ekstremnim nivoom opterećenja resursa, što znači da već koriste najmanje 80 odsto svojih vodnih resursa. Među najugroženijim zemljama su Bahrein, Kipar, Kuvajt, Liban, Oman, Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija, Izrael, Egipat, Libija i drugi.
Stanovništvo raste, temperature su sve više, a zalihe vode sve manje, usled globalnog zagrevanja i suša. Od 1960. godine, potražnja za vodom se više nego udvostručila. Osim porasta stanovništva i klimatskih promena, veći je i ekonomski rast, povećavajući potrebu za vodom u industriji i poljoprivredi.
Upravljanje vodnim resursima postaje ključni globalni izazov. Potrebna su koordinirana globalna i lokalna rešenja, inovacije u tehnologiji i održive prakse da bi se osigurala dostupnost vode za buduće generacije. Bez ovih napora, problemi s vodom će se nastaviti pogoršavati, što može imati ozbiljne posledice za milione ljudi širom sveta.
Energetski portal
