Međunarodni dan šuma ili Svetski dan šumarstva obeležavamo svakog 21. marta, od kako je 2012. godine proglašen od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Pre nego što je zvanično određen datum, godinama unazad u različitim državama se obeležavao dan šuma.
Prvi dan šuma održan je na Baliju u Indoneziji 2007. godine tokom Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC). Drugi dan šuma održan je u Poljskoj 2008. godine, a treći u Kopenhagenu u Danskoj. Četvrti Dan šuma obeležen je u Kankunu u Meksiku, peti u Durbanu u Južnoj Africi i šesti je održan u Dohi u Kataru 2012.
Ovogodišnja tema Dana jeste ,,Šuma i zdravlje’’, podsećajući nas na to koliko je zdrav život uslovljen zdravom prirodom. Preko 20 odsto lekova danas imamo zahvaljujući šumama, a procenjuje se da se oko 50.000 biljnih vrsta koristi u medicinske svrhe.
Pročitajte još:
- NIZIJSKO ŠUMARSTVO KAO IZAZOV – KAKO POŠUMITI VOJVODINU
- EPSON I WWF ZAPOČINJU TROGODIŠNJE PARTNERSTVO ZA OPORAVAK I OBNOVU ŠUMA
- LJUDI DEGRADIRALI VIŠE OD TREĆINE PREOSTALE AMAZONSKE PRAŠUME
Šume su prečišćivači vode i vazduha, dom za oko 80 odsto kopnenih životinja, izvor hrane, borci protiv globalnog zagrevanja, a svake godine gubimo oko 30 miliona hektara šumskog zemljišta, od čega je za 10 miliona uzrok krčenje šuma.
Druga velika opasnost jesu klimatske promene koje dovode do visokih temperatura i suša. Prošlu godinu obeležili su mnogobrojni šumski požari, na šta je još početkom 2022. upozoreno u izveštaju Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP). U maju je zabeležen najveći broj požara u Brazilu u amazonskoj prašumi od 2004. godine. Satelitima je registrovano preko 2.280 požara u Amazonu.
Dodatno zabrinjava prognoza UNEP-a da bi broj šumskih požara do 2100. godine mogao da se udvostruči.
Katarina Vuinac