Svet se nalazi pred velikim izazovom – da sačuva ovo malo zdravog vazduha koji nam je preostao, a da sa druge strane nastavi da sa svojom urbanizacijom, modernizacijom, digitalizacijom i drugim neminovnostima koje bi trebalo da opravdaju našu zamisao gradova budućnosti.
Neki veruju da “ne može i jare i pare” jer sa tonama betona, zbijenim automobilima i milionskom populacijom koji “krase” svaku metropolu, teško da možemo govoriti o nekoj ekologiji, a ponajmanje zdravom načinu života. Brojni pokušaji da se u kontekst velikih gradova uvede pojam “održivost” ispostavili su se kao “grinvošing”, dok su tehnološke inovacije, koje je trebalo da nas izbave od kataklizmičnih posledica zagađenja, samo na kratko zablistale na naučnoj pozornici.
Sa druge strane, nemalo je optimista koji su uvereni da zarad zdravlja ne moramo da se odreknemo svega što čini moderan život u velikom gradu i nastanimo se u kući od blata na obronku neke planine. Tu su obnovljivi izvori energije, električni automobili, usisivači ugljen-dioksida, održiva gradnja i mnoga druga tehnološka rešenja koja će urbanim sredinama vratiti kiseonik i omogućiti im da se održivo razvijaju.
Pored dobro poznatih zelenih tehnologija, često imamo priliku da se sretnemo sa novim idejama koje na prvi pogled deluju previše dobro da bi bile istinite, pa je opravdano zašto neki u njima vide “grinvošing”, a drugi veliku nadu.
Meksički startap Grinfluidiks privukao je veliku pažnju medija nakon što je predstavio svoje inovativne biopanele koji filtriraju ugljen-dioksid, oslobađaju kiseonik i proizvode struju. Sada, nije da sumnjam da je ovako nešto moguće jer, ako možemo da šaljemo ekspedicije na Mars, sigurno možemo da napravimo i zelene biopanele, ali hajde da ih ipak stavimo pod lupu i kritički razmotrimo da li ova tehnologija ima budućnost.
Šta je ideja – koncept biopanela meksičkog startapa sastoji se od dva stakla između kojih se nalazi voda sa algama. Tehnologija panela omogućava ugljen dioksidu da struji kroz rastvor algi i u procesu fotosinteze bude konvertovan u šećere i kiseonik. Alge se brzo razmnožavaju kreirajući biomasu koja se u vidu kašaste pulpe odvodi u postrojenje za proizvodnju elektrilčne energije.
La idea de absorber dióxido de carbono y generar energía al mismo tiempo ahora es una realidad.
Conoce más en https://t.co/YF5pQ72LRJ, sobre el Biopanel que hemos creado. #WeSaveTheWorld#FridaysForFuture #ClimateStrike pic.twitter.com/jISQqMPXkp
— GREENfluidics (@greenfluidics) February 7, 2020
Dodatno, paneli stvaraju prijatnu zelenkastu senku u svakom prostoru čime snižavaju temperaturu tokom letnjih meseci, a time i potrbu za uključivanjem klima uređaja.
Čini se da će koncept dobiti još jednu novinu nakon što je direktor Grinfluidiksa Migel Majorga najavio uvođenje nanofluida koji povećavaju toplotnu provodljivost vode, a ova toplota će se direktno transformisati u električnu energiju preko termo-električnog generatora što biopanele približava tradicionalnim solarnim panelima.
Opširnije o bioanelima još uvek se ne može pročitati na sajtu pomenutog startapa, osim da je očekivana godišnja proizvodnja struje po panelu oko 328 kWh, dok jedan panel znači 200 kg CO2 manje na godišnjem nivou.
Nije loše – možda su biopaneli baš ono što nam treba za održive gradove budućnosti s obzirom na to da mogu zameniti prozore u velikim zgradama, kafićima, kućama, salama, a i izgled im se, mora se priznati, uklapa u futurističku estetiku.
Solar panels come in blue, black and now super-green. @greenfluidics is leading the way to algae-powered #solar #solutions! https://t.co/Y3IgwnuQct Would you put bright green panels on your roof? pic.twitter.com/0QwGuPAAuo
— United Solar Academy (@usasolutionist) April 20, 2021
Čini se da nema potrebe da sumjnamo u tehnologiju koja spaja prirodne procese i finu elektroniku kako bi pribavila maksimalnu korist za buduće naraštaje. Ipak, autori tekstova o biopanelima primetili su nekoliko obeshrabrujućih detalja, a to su: upitan izgled organske materije nakon izvesnog vremena, troškovi ugradnje takvog sistema, kao i cena i učestalost njegovog održavanja.
Odgovor na pitanje da li će meksički patent zaživeti dobićemo tek nakon što se okončaju svi testovi i realizuje prvi konkretan projekat koji će nam pokazati kako se biopaneli ponašaju u realnim uslovima, a to bi moglo da bude već krajem ove godine. Nadajmo se da je pred nama još jedno sjajno rešenje, a ne neuspeli pokušaj entuzijastičnih naučnika.
Milena Maglovski
