Polovni električni automobili – proizvođač će morati da garantuje za kapacitet baterije i njeno trenutno stanje

Foto-ilustracija: Unsplash (Andrew Roberts)

Prodaja vozila na električni i hibridni pogon iz godine u godinu raste velikom brzinom. Kako mnoge zemlje najavljuju da će u skorijoj budućnosti zabraniti prodaju benzinaca i dizelaša, očekuju se da će drastično skočiti prodaja vozila na električni pogon. Samim tim na tržištu će porasti i ponuda ovih polovnih automobila.

Vozači e-automobila do sada nisu bili u mogućnosti da dobiju pouzdane informacije o tome koliko će baterija zadržati kapacitet tokom perioda vožnje, što dovodi u sumnju održivost njihove investicije. 

Na sreću ovo bi uskoro moglo da se promeni i to zahvaljujući predlogu novog pravnog instrumenta za obezbeđivanje minimalne trajnosti baterija ugrađenih u električne i „plug-in“ hibridne automobile, koji je odobrio Svetski forum za harmonizaciju propisa o vozilima (WP.29), čiji je domaćin Ekonomska komisija UN-a za Evropu (UNECE) u čijem se saopštenju ovo i navodi.

Zahvaljujući novim odredbama proizvođači će morati da garantuju da će baterije ugrađene u njihova električna vozila (EV) izgubiti manje od 20 odsto svog početnog kapaciteta tokom pet godina ili pređenih 100.000 km i manje od 30 odsto tokom osam godina ili pređenih 160.000 km.

Ovo bi sprečilo upotrebu baterija lošijeg kvaliteta, što bi obezbedilo da se trajne baterije ugrađuju u električna vozila. Kako se predviđa ovo je od velike važnosti za povećanje poverenja potrošača i za poboljšanje ekoloških performansi električnih vozila iznad njihove niske emisije štetnih gasova

Duži vek trajanja baterija u znatnoj meri bi mogao da smanji njihovu proizvodnju, što bi značilo da će i potražnja za sirovinama pasti, kao i da će ih manje završiti na otpadu.

Zahvaljujući ovom predlogu tačni podaci o stanju i preostalom kapacitetu baterije trebalo bi da budu lako dostupni.

Usaglašeni predlog će biti stavljen na glasanje na sednici VP.29 u martu 2022. godine. Zemlje koje glasaju za novi zakon moraće da ga prenesu u svoje nacionalno/regionalno zakonodavstvo sa određenim vremenskim okvirom stupanja na snag, do ovoga bi moglo doći već 2023. godine.

Ovu odluku su podržali Kanada, Kina, Japan, Južna Koreja, Ujedinjeno Kraljevstvo, Sjedinjene Američke Države i Evropska unija.

Milica Radičević

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti