Prilagodljivost obnovljivih izvora energije (OIE) olakšava globalnu energetsku tranziciju pa se tako solarni paneli postavljaju na prostrane krovove hala velikih kompanija, ali i na male krovove privatnih kuća i zgrada, dok se vetroturbine neumorno okreću i u brdima i na obalama mora. Ipak, ovo nije priča o gigantskim projektima u oblasti OIE koji mogu da napajaju čitave kompanije ili gradove. Želimo da predstavimo čoveka koji nam je pokazao da, uz malo mašte, mnogo umeća i čvrstu veru u zelenu budućnost, sve postaje moguće.
Nije sve u novcu, ima nešto i u otpadu
Ključ za uspeh u životu je ljubav prema onome što radite. Još dok je pohađao srednju školu u rodnoj Podgorici, Vladimir Tošković je razvio veliko interesovanje za elektroniku, a obavezni predmeti ubrzo su prerasli u hobi. Ipak, iz bogate Toškovićeve karijere izdvaja se vetrogenerator koji je sam projektovao i napravio, ni manje ni više, od otpada.
„Česti nestanci električne energije i dotrajala distributivna mreža bili su glavni razlog za početak ovog malog projekta u mom selu Bratonožići. Želeo sam da obezbedim stalno napajanje i bolje uslove za život na selu”, počinje priču Tošković o ovom nesvakidašnjem poduhvatu.
Kada se udruže upornost i umeće, materijal za izradu je najmanji problem. Moglo bi se reći da je za izradu vetrogeneratora Vladimir koristio sve što mu je došlo pod ruku: staro gvožđe, ležaje sa osovinama od kamiona, metalne profile i cevi, alternator, a kasnije i visokonaponski generator sa keramičkim magnetima otpornim na temperaturu.
U fokusu:
„Cilj mi je bio da napravim konstrukciju koja će trajati i biti otporna na jake udare vetra koji su dominantni na ovim prostorima, uz minimalna održavanja. Određene prepravke (kidanje, zavarivanje i povezivanje), kao i betoniranje jakog temelja, nosača osovine vetrogeneratora prilagođenog lakšoj montaži i demontaži, bili su neizbežni”, objašnjava Vladimir i šaljivo dodaje da su ga meštani posmatrali u čudu, dok je marljivo radio na svom izumu, uz pitanje „kakve to čekerende pravi.”
Trud se ubrzo isplatio, a vetrogenerator je doneo 2 kW besplatne struje. Ipak, da bi se osigurala maksimalna dobit i stabilno snabdevanje električnom energijom, korišćenje nekoliko obnovljivih izvora je siguran potez. Sa hibridnim sistemima nema greške, objašnjava naš sagovornik, a kombinacija solarnih panela i vetrogeneratora u praksi se pokazala kao dobitna. Zato se na njegovom imanju, osim vetrogeneratora, nalaze i solarni paneli koji proizvode dodatnih 4 kW električne energije.
Hibridni sistemi za stabilno napajanje električnom energijom
Narodski rečeno, priroda nam nudi energiju „na izvol’te”. Naše je da pametno iskoristimo prirodne resurse tako da obezbedimo dovoljno energije za svoje potrebe, ali i da sačuvamo životnu sredinu za generacije koje dolaze. Ne želeći da njegovo četvoro dece odrastaju u svetu zatrovanom izduvnim gasovima, Vladimir je odlučio da na ličnom primeru pokaže kako se na najbolji način može proizvesti zelena energija.
„Hibridni sistemi nude veći stepen efikasnosti jer ne zavise od vremenskih prilika koje utiču na napajanje sistema iz isključivo jednog obnovljivog izvora. Može biti uključeno više izvora koji su dostupni, kao na primer: energija sunca, vetra, plime, oseke i talasa, kao i geotermalne energije gde u hibridnom režimu povezivanja više izvora dobijamo zelenu proizvodnju električne energije”, objašnjava Tošković prednosti hibridnih sistema.
Njegov izbor je sistem off-grid koji akumulira električnu energiju u baterijama, za razliku od sistema on-grid koji mora biti povezan na distributivnu mrežu. Neophodna oprema za sisteme off-grid obuhvata baterije i invertor kako bi jednosmerni napon baterija u kojima se akumulira električna energija sa solarnih panela i vetrogeneratora pretvorila u naizmenični napon za domaćinstva. Konverzijom se smanjuju toplotni gubici i povećava efikasnost prilikom pretvaranja napona za rad invertora.
Priredila: Milena Maglovski
Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala VODNI RESURSI.
