Razvoj sistema šinskog prevoza, kupovina električnih autobusa i tramvaja, izgradnja fabrika za preradu otpadnih voda, termalna rehabilitacija zgrada, uvođenje sistema javnih bicikala, širenje mreže biciklističkih staza, izgradnja 10.000 metara kvadratnih zelenih zidova i povećanje površina pod šumom za 10 odsto, neki su od ključnih planova u koje treba uložiti 5,2 milijarde evra kako bi Beograd za deset godina dostigao evropske standarde zelenog grada. O ovim i ostalim planovima i aktivnostima grada Beograda, koji će srpsku prestonicu uskladiti sa ciljevima Zelene agende za Zapadni Balkan, razgovaramo sa gradonačelnikom Beograda prof. dr Zoranom Radojičićem.
EP: Zemlje regiona, među njima i Srbija, potpisale su Zelenu agendu za Zapadni Balkan, čime su se obavezale da sprovedu mere za sprečavanje klimatskih promena i zagađenja, razvoja čiste energije i cirkularne ekonomije. Da li je grad Beograda spremio strategiju za razvoj zelenog grada i koji su njeni prioriteti?
Zoran Radojičić: Skupština grada Beograda je na poslednjoj sednici usvojila nekoliko važnih strateških dokumenata i akcionih planova koji obrađuju upravo ova pitanja. Istakao bih Akcioni plan za zeleni grad, koji smo uradili uz pomoć Evropske banke za obnovu i razvoj i Vlade Japana. Glavni cilj ovog plana je poboljšanje kvaliteta vazduha. Da bismo to postigli, odredili smo četiri prioritetna sektora koji utiču na poboljšanje kvaliteta vazduha: uvođenje obnovljivih izvora energije i energetska efikasnost, rešavanje otpadnih voda i otpada, urbano planiranje i mobilnost, i ozelenjavanje i klimatske promene. Ovim planom su predviđeni projekti razvoja sistema šinskog prevoza, kupovina električnih autobusa i tramvaja, izgradnja fabrika za preradu otpadnih voda, termalna rehabilitacija zgrada, uvođenje sistema javnih bicikala, širenje mreže biciklističkih staza, izgradnja 10.000 m2 zelenih zidova i povećanje površina pod šumom za 10 odsto u Beogradu. Procenjeno je da je tokom perioda od 10 godina neophodno uložiti 5,2 milijarde evra kako bi Beograd dostigao evropske standarde zelenog grada.
EP: Prema nekim istraživanjima, više od polovine Beograđana misli da je najveći ekološki problem prestonice zagađen vazduh. Jeste li utvrdili šta najviše zagađuje vazduh u Beogradu i kako taj problem rešiti dugoročno? Imamo li cilj, recimo, koliko treba da smanjimo emisiju gasova sa efektom staklene bašte do 2030?
Zoran Radojičić: Mi smo usvojili i Plan kvaliteta vazduha do 2030. godine, sa Kratkoročnim i Dugoročnim akcionim planom. Prema analizi stručnjaka, saobraćaj je tokom cele godine konstantan izvor zagađenja, a tokom zimskih meseci najveći zagađivači su individualna ložišta, kojih ima oko 200.000. Kratkoročni akcioni plan podrazumeva odgovor grada na pojačano zagađenje vazduha. To znači da ćemo intenzivirati javni gradski prevoz kako bismo podstakli građane da ne voze automobile i intenzivnije regulisati saobraćaj kako se ne bi stvarala uska grla i zagušenja. Dugoročne mere se odnose, pre svega, na završetak obilaznice oko Beograda, čime ćemo tranzitni saobraćaj potpuno eliminisati iz centra grada. Dalje, tu su izgradnja metroa, razvoj šinskog saobraćaja, prelazak na autobuse na električni pogon i na gas, ali i širenje mreže biciklističkih staza. Izuzetno su nam važna ulaganja u energetsku efikasnost zgrada, i u javnom i u privatnom vlasništvu, kao i završetak programa gašenja kotlarnica i priključak na sistem daljinskog grejanja i gasovoda, ali i dodatno ozelenjavanje grada. Pitanje smanjivanja emisije gasova staklene bašte je izuzetno važno, posebno u kontekstu borbe protiv klimatskih promena. Potpisivanjem Sporazuma gradonačelnika za klimu i energiju 2018. godine, obavezali smo se da smanjimo emisiju gasova staklene bašte za 40 odsto i da izradimo Akcioni plan za održivu klimu i energiju. Ovaj plan jeste ambiciozan, ali našu viziju Beograda kao zelenog i održivog grada možemo postići jedino zajedničkim radom na realizaciji ovog plana.
EP: Beograd je jedina evropska prestonica koja ispušta otpadne vode u Dunav, dok oko trećina stanovnika glavnog grada nije povezana za kanalizaciju i oslanja se na septičke jame, čiji se sadržaj izbacuje direktno u reke. Postoji li neki konrektan projekat u okviru Zelene agende kojim bi ovo alarmantno stanje naših reka moglo da se sanira i šta je sam grad do sad preduzeo po ovom pitanju?
Zoran Radojičić: Grad Beograd, nažalost, nema potpuno rešeno pitanje kanalizacije i sistema za preradu otpadnih voda, ali dobra vest je da kontinuirano radimo na rešavanju ovog višedecenijskog problema. U toku je izrada projekata, a na jesen očekujemo početak izgradnje fabrike za preradu otpadnih voda Veliko selo. Ova fabrika prikupljaće otpadne vode iz centralnog dela starog Beograda, južnog (Sremčica, Železnik, Banovo brdo) i zapadnog dela grada (Novi Beograd, Zemun). Projekat će biti realizovan u dve faze, a postrojenje će se prostirati na površini od oko 97 hektara. Prva faza obuhvata izgradnju nedostajuće infrastrukture, nove kanalizacione crpne stanice Ušće–Nova, kao i rekonstrukciju crpne stanice Mostar. U drugoj fazi, prerada otpadnih voda zasniva se na primarnom i sekundarnom tretmanu kojim će se mulj izdvajati u primarnim taložnicima, a azot i fosfor uklanjaće se naprednim postupcima na bazi aktivnog uglja. Vrednost ulaganja u Fabriku za preradu otpadnih voda Veliko selo je 271 milion evra, a ovaj projekat radimo u saradnji sa Ministarstvom saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture i kompanijom China Machinery Engineering Corporation. Izgradnjom ove fabrike, čak 80 odsto komunalnih otpadnih voda biće prečišćeno pre ispuštanje u reke. Preostalih 20 odsto otpadnih voda, prerađivaće se u fabrikama za preradu otpadnih voda u Ostružnici, Batajnici i Grockoj, čiju izgradnju finansira Grad Beograd. Što se tiče izgradnje nedostajuće kanalizacione infrastrukture, koja se finansira iz kredita EIB-a, u toku je realizacija projekta izgradnje kanalizacije na levoj obali Dunava, u naseljima Borča, Ovča, Kotež i Krnjača.
EP: Cirkularna ekonomija je jedan od ciljeva Zelenog plana Evrope, a najvažniji instrument cirkularne ekonomije je reciklaža. Za početak, Beograd nema dovoljno reciklažnih kontejnera da bi se ova kultura ponašanja potpuno razvila kod građana, a kamoli u meri da se ta vrsta otpada zaista u punom potencijalu iskoristi kao resurs. Gde vi vidite ključne osnove razvoja cirkularne ekonomije u našoj prestonici?
Zoran Radojičić: Da bismo uveli cirkularnu ekonomiju, neophodno je da uspostavimo efikasan sistem primarnog odvajanja otpada, koje je prema novom Lokalnom planu upravljanja otpadom 2021–2030 postavljeno kao prioritetni cilj. Novi plan podrazumeva da se u gradskom jezgru postavljaju zelena ostrva i podzemni kontejneri za selektivno sakupljanje reciklabilnog otpada, a u ostalim delovima grada biće postavljene posude za sakupljanje odvojenog otpada. Trenutno imamo oko 730 podzemnih kontejnera za odvajanje reciklabila, a do kraja godine planirana je nabavka još 300. U delovima grada sa individualnim stanovanjem, primarna separacija otpada vrši se uz pomoć kanti, koje trenutno koristi oko 27.000 domaćinstava, a ove godine podelićemo još 25.000 kanti. Planirano je da izgradimo još 7 reciklažnih centara i 4 transfer stanice gde će se otpad dopremati pre odvoženja na dalji tretman. Cilj je da na deponiju Vinča odvozimo samo reciklabilni otpad. Takođe, želimo da povećamo stopu recikliranja otpada iz domaćinstava na 25 odsto do kraja 2025. godine i na 35 odsto do kraja 2030. godine. Još jedan od ciljeva je da do kraja 2028. godine smanjimo količinu biorazgradivog otpada koji se deponuje na 75 odsto u odnosu na količinu 2008. godine, kao i da do 2028. godine potpuno uskladimo ciljeve za sakupljanje i reciklažu ambalažnog otpada prema Direktivi EU o ambalaži i ambalažnom otpadu.
Intervju vodila: Nevena Đukić
Tekst u celini možete pročitati u Magazinu Energetskog portala VODNI RESURSI.
