Proračuni naučnika otkrivaju da ova godina ima između 50 i 75 odsto šanse da bude najtoplija otkako se meri temperatura i gotovo stoprocentne izglede (99,9 odsto) da se plasira među najtoplijih pet, čak i ukoliko ne zauzme prvo mesto.
Američka Nacionalna služba za okeane i atmosferu (NOAA) je saopštila da će, ako 2020. godina zaista bude globalno najtoplija u istoriji merenja temperature započetog 1880. godine, biti oboren rekord postavljen 2016. godine. Ono zbog čega je tekuća godina drugačija u poređenju sa trenutnom „šampionkom“ je činjenica da temperature neće biti dodatno povišene usled uticaja prirodnog fenomena El Ninjo kao 4 godine ranije. Uprkos tome, već u januaru su od Antarktika do Grenlanda oboreni temperaturni rekordi, što je iznenadilo stručnjake.
U prvoj četvrtini godine, zagrevanje je najviše izraženo bilo na istoku Evrope i u Aziji, gde su zabeležene temperature 3 Celzijusova stepena više od proseka.
Karsten Haustajn, klimatolog sa Oksfordskog univerziteta, rekao je da ćemo se uskoro približiti porastu temperature od 1,2 Celzijusova stepena u odnosu na predindustrijsko doba.
Pročitajte još:
Planetarni skok temperature za 1,1 Celzijusov stepen u odnosu na predindustrijske vrednosti doveo nas je opasno blizu često pominjanom ograničenju od 2 Celzijusova stepena. Naučnici naglašavaju da će posledice prekoračenja ove granice biti katastrofalne, nesagledive i nepovratne. Mnoge zemlje su na održanje temperature ispod kritičnog nivou obavezane i Pariskim sporazumom.
