Nema ko od nas nije odrastao noseći odeću nasleđenu od starijeg brata ili sestre. Nasleđivale su se knjige, igračke i sve ono što još može poslužiti. Prvi je motiv uvek bila štednja, ali neretko i emotivna veza sa onim što se čuva. Ono što je nekada bilo rezervisano za emotivnu razmenu prerasle odeće među prijateljima i familijom, dobija sasvim drugi smisao, komercijalnu vrednost, pa čak i zvaničan naziv – ekonomija polovnih stvari.
U Kanadi je ekonomija polovnih stvari zvanično ime za svako poklanjanje u dobrotvorne svrhe, iznajmljivanje, kupovinu ili prodaju preko oglasa ili u prodavnicama polovnih stvari.
Istraživanja, koja u poslednjih pet godina sprovodi Kidžidži, internet portal za trgovinu polovnom robom, pokazuju da je razmena robe na tržistu polovnih stvari sve popularnija u Kanadi.
„Sve za moju ćerku kupujem na ovaj način, ne kupujem nigde drugde“, kaže Zuzana Žabecka.
Štednja je najvažniji razlog, i na nivou kućnog budžeta čini 744 dolara godišnje po osobi. Međutim, zarada je veća jer oni koji prodaju svoje korišćene stvari, prosečno u toku godine zarade oko 789 dolara, što je više od 63.000 dinara.
„Štedim mnogo novca, ne znam tačno koliko, ali recimo da jedne nove farmerke koštaju 70 dolara, a u prodavnici polovnih stvari možete ih naći za 5“, dodala je Zuzana.
Pročitajte još:
Neke prodavnice za kupce sa njihovim članskim karticama imaju popuste svakog meseca, pa se za desetak dolara mogu kupiti recimo farmerke, majica, džemper i šal.
Poslednje istraživanje pokazuje da novac više nema presudnu ulogu. Motivacija potrošača polako prelazi na stranu altruizma i zaštite životne sredine.
„Ljudi su danas više nego ranije svesni svog uticaja na životnu sredinu i kada se nađu pred odlukom da li da kupe nešto novo ili nešto što je korišćeno ali očuvano, sada imaju tu zadršku i dva puta razmisle da li da kupe novu stvar i tako naprave više otpada ili da kupe nešto što je istog kvaliteta, samo polovno“, izjavio je Kent Sikstrom sa portala Kidžidži.
Nekada je važila predrasuda da je ovakav način trgovine rezervisan za siromašnije slojeve društva, ali to više nije slučaj.
„Ja sam imala predrasuda, ali više nemam. Tamo viđam i bogate i siromašne kako kupuju“, kaže Zuzana Žabecka.
Polovne stvari i kao poklon
Da se svest potrošača menja govori i podatak da se za 5 godina za 50 odsto povećao broj ljudi koji polovne stvari kupuje čak i kao poklon dragim ljudima. U vreme novogodišnjih praznika, igračke su najtraženije, posle odeće, obuće, nameštaja, koji su inače na top listi.
„Generalno, uvek će najpopularniji biti proizvodi koje svi imaju i koriste. Svi imaju par cipela, svi imaju odeću, nameštaj, posuđe. Sve ono što je neophodno svima nama, to će uvek biti u vrhu“, objasnio je Sikstrom.
Popularne su i knjige, a pogotovo kada pronađete izdanja na srpskom jeziku.
Tražeći da vidim šta može da se nađe za po dolar-dva, vidim Alana Forda i mislio sam da su stripovi na engleskom ili na hrvatskom, a onda vidim da je srpsko izdanje u pitanju. Što se mene tiče, 10 stripova za 5 dolara!“, rekao je Predrag Blagojević.
Predrag je stripove pronašao u prodavnici „Divljina“.
„Samo na ovoj našoj lokaciji dnevno dobijamo u proseku po 100 do 200 velikih kesa donacija u odeći. Imamo ljude koji rade samo na selekciji donacija, oni pregledaju sve i odrede šta je u stanju, dobrom za prodaju, a šta nije. Svakoga dana izbacimo od 500 do 700 novih artikala, a ono što ne ode u prodaju, šaljemo na reciklažu“, objašnjava Kejl O’Donel iz prodavnice „Divljina“.
Reciklaža je drugi način da se polovnoj robi produži vek trajanja i smanji negativan uticaj proizvodnje na planetu. Ali takozvani lov na blago čini deo uzbuđenja koji sve više kupaca tera u prodavnice polovne robe.
„Došlo je dotle da je potraga za dobrim komadima postala nova moda među mladima, to je sada već postalo normalno, taj lov na dobru cenu za kvalitetan proizvod, i čini mi se da već postaje trend“, kaže Kejl O’Donel.
Nove tehnologije olakšavaju brzu razmenu robe na ovakav način. Fajsbuk je na svojim stranicama otvorio posebno mesto za oglase, gde možete kupiti ili prodati sve – od odeće, do nameštaja. Internet portala je mnogo, a čak i na sajtu RBNB pojavile su se u ponudi ture po lokalnim prodavnicama polovne robe za turiste koji dolaze u Vankuver.
Mladi blogeri i „Armija spasa“
Jedna od najvećih humanitarnih organizacija „Armija spasa“, svoje prodavnice ima širom Kanande, a u skladu sa trendovima, angažovali su mlade blogere koji promovišu kupovinu polovne robe.
Ali suština nije u podsticanju potrošnje, već u promociji vrednosti darivanja i pomaganju onima kojima je pomoć neophodna. Prodavnice polovne robe su komercijalne i zarađeni novac daju za porez, ali i za donacije neprofitnim organizacijama.
Šest odsto profita ovih prodavnica odlazi za pomoć beskućnicima, osobama sa psihičkim smetnjama, onima koji žive sa HIV-om i ženama koje su pretrpele nasilje.
„Svaku od tih organizacija finansijski pomažemo kvartalno, četiri puta godišnje. Upravo smo završili obračun za ovaj kvartal i svaka od organizacija je dobila po 20.000 dolara od nas“, kaže O’Donel.
To je ono što daje dobar osećaj svima koji učestvuju u lancu ekonomije polovnih stvari. Stručnjaci kažu da tradicionalni prodavci ne bi trebalo da budu zabrinuti.
Čak i mobilnom telefonu kupljenom preko oglasa, biće potreban novi punjač ili ekran. Kao u kruženju materije u prirodi, sve dok ima ponude i potražnje na oba tržišta, svi su na dobitku.
Izvor: RTS
