Da li ste znali da sa drvetom iz komšijinog dvorišta s kojeg ste kao dete možda ponekad „ukrali“ sočnu jabuku imate više zajedničkog nego sa njegovim vlasnikom? Da – za razliku od vrlo verovatno komšije-mrguda koji bi vas vikao i huškao vaše roditelje da vas kazne neprikladno strogo za takvu sitnicu – i vi i ta stara jabuka, uslovno rečeno, imate srce? Da je i onaj hrast koji je vaš deda posekao za roštilj nekog tamo 1. maja takođe posedovao jedno koje je otkucavalo? Možda ne jednako brzim tempom kao vaše, ali jeste. Čak i one kisele trešnje iz Čelareva čije ste plodove kupili u obližnjoj prodavnici nisu neke „bezdušnice“! A, bogami, ni one novobeogradske posečene topole… Ne verujete mi?
Moram da priznam da bih i sama bila sumnjičava prema nekome ko bi mi prišao sa ovakvom pričom i da bi već nakon prve rečenice usledilo pitanje „E, na čemu si ti?“, ali teorija o „srčanom ritmu“ stabala ima naučno utemeljenje.
Iako od davnina biljkama pridajemo status živih bića, čini se da su one još življe nego što smo mislili. Istraživači su zapazili da tokom noći drveće blago pomera svoje grane gore-dole. Proces su objasnili kao upumpavanje vode iz zemlje kroz korenje i stablo do listova, nagoveštavajući da ono „imitira“ puls čoveka i kruženje krvi kroz telo. „Otkucaji“ drveta ne regulišu njegov krvni pritisak, već prenos vode i šećera. Pre ovih otkrića, njihovo kretanje kroz stablo opisivalo se kao stanje neprestane osmoze podstaknute svetlošću. Kako se transfer materija ne odvija jedino danju, čini se da drveće „mesečari“.
Istraživanje je sproveo tim naučnika iz Danske i Mađarske, a rezultati su objavljeni u naučnom časopisu, New Scientist. Predvođeni Andrašom Zlinskim, Benceom Molnarom i Andersom Barfodom, istraživači su 22 biljne vrste snimali visokotehnološkim laserima koji se često upotrebljavaju u građevinarstvu za merenje zgrada. Promatranje je trajalo 12 sati tokom mirne noći bez vetra, kako bi se bolje uočilo pomeranje krošnji. Eksperiment je utvrdio rasprostranjenost ove pojave među stablima različitog porekla, oblika rasta, veličine, morfologije lišća, ekoklimatskih karakteristika podneblja iz kojeg su, itd.
– Otkrili smo ranije nepoznato periodično kretanje stabljika do 1 centimetra u ciklusima od 6 do 12 sati. Mora da postoji povezanost između ovih pokreta i vodenog pritiska, što dovodi do zaključka da drvo „pumpa“ – izjavio je Zlinski.
Voda i šećeri stablom cirkulišu kroz traheide koje su drveću ekvivalent našim venama.
Ne znam za vas, ali nakon ovog saznanja imam potpuno novu perspektivu na to zašto su vrbe tužne.
