S obzirom na prekoračenja emisija zagađujućih materija u vazduhu, koja su prisutna ovih dana u određenom broju crnogorskih gradova, održan je koordinacioni sastanak između predstavnika Ministarstva održivog razvoja i turizma, Agencije za zaštitu prirode i životne sredine, Zavoda za hidtrometeorologiju i seizmologiju i Instituta za javno zdravlje. Na sastanku je dogovoreno pojačano svakodnevno informisanje građana o prognozama stanja kvaliteta vazduha u zavisnosti od meteoroloških uslova, koje će sadržati i preporuke građanima, naročito vulnerabilnim grupama, o načinu ponašanja i prilagođavanja životnih i radnih aktivnosti stanju kvaliteta vazduha.
S obzirom na kompleksnost problema zagađenja vazduha, neophodno je ukazati da u situaciji kao što je ova, kada je uzrok prekomernog zagađenja sadejstvo grejanja domaćinstava, emisija iz stacionarnih izvora i nepovoljni vremenski uslovi, Vlada sa lokalnim samoupravama, privredom i građanima odgovorno učestvuje u rešavanju ovog dugoročnog problema koji zahteva dugoročnu posvećenost svih kako bi se došlo do trajnog rešenja.
Pročitajte još:
Prekoračenje dozvoljenih granica emisija zagađujućih materija nije nažalost novina, ni u Crnoj Gori ni u regionu i Evropi. Prekoračenja se dešavaju uglavnom tokom sezone grejanja i ona su izražena u onim delovima Crne Gore koji su pod uticajem značajnih meteoroloških situacija koje u pojedinim danima imaju ekstremne osobine. Svedoci smo da je sam početak kalendarske godine uvek u znaku hladno-ledenog vremena sa ekstremno niskim temperaturama u pojedinim danima. Takođe, dešavaju se uticaji visokog vazdušnog pritiska sa pojavom mraznih temperatura. Učestale su temperaturne inverzije sa potpunim izostankom provetravanja u tim danima. Osim toga, korišćenje kolektivnih i individualnih ložišta, uticaj sabraćaja i povećana upotreba vozila na kvalitet vazduha, spaljivanje otpada i slično takođe doprinosi kumulativno negativnom uticaju na kvalitet vazduha bilo gde. Takvo meteorološko stanje u velikoj meri smanjuje željene efekte brojnih administrativnih i tehničkih mera koje nadležni organi u kontinuitetu sprovode.
Smanjenje zagađenja vazduha je dugoročan proces, o čemu svedoči i činjenica da se 17 od 28 država članica EU i nakon dugogodišnjeg članstva susreće sa ovim problemom. Prema poslednjem izveštaju Evropske agencije za zaštitu životne sredine iz 2019. godine o kvalitetu vazduha u Evropi, koncentracije suspendovanih čestica PM10 prelazile su granične vrednosti u velikom delu Evrope. Ukoliko bi se, na primer, uzele strože vrednosti koje preporučuje Svetska zdravstvena organizacija, a čije se uvođenje planira u EU, prekoračenja postoje u svim državama članicama EU, osim Estonije, Finske i Irske.
S tim u vezi u okviru pregovora u Poglavlju 27, već smo u prvoj godini pregovora tokom 2019. ukazali Evropskoj komisiji na to kako nameravamo da rešimo ovaj kompleksan problem, u kojim rokovima i procenili potrebna finansijska sredstva za njegovo prevazilaženje. Nadamo se da ćemo upravo uz pomoć evropskih kolega koji se duže od nas bore sa problemom zagađenog vazduha, uz proverena iskustva i preporuke o najboljoj praksi koja je za sada dala rezultate, uspeti da unapredimo kvalitet vazduha u Crnoj Gori, što i jeste predmet pregovora u Poglavlju 27.
Ovom prilikom podsećamo da je Vlada tokom poslednjih nekoliko godina uspostavila stabilan strateški okvir za upravljanje kvalitetom vazduha, kroz donošenje Nacionalne startegije za čije sprovođenje je nadležan veliki broj institucija (MORiT, Ministarstvo ekonomije, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo saobraćaja i pomorstva, Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja, AZPŽS, ZHMS, EPCG, KAP, Železara, lokalne samouprave, NVO i građani). Dodatno, doneta su i tri plana kvaliteta vazduha za Pljevlja, Nikšić i Podgoricu, na kojima su zajednički radili MORiT, AZPŽS i opštine. Strategija i Planovi kvaliteta vazduha sprovode se odgovarajućom dinamikom.
Adekvatan strateški i pravni okvir pruža u Crnoj Gori osnovu za vršenja potrebnih merenja u segmentima životne sredine i kontinuirano praćenja stanja životne sredine, kao i preduzimanje konkretnih aktivnosti i planiranje dugoročnih aktivnosti.
MORiT je tokom 2019, u skladu s Direktivom EU i Zakonom o zaštiti vazduha, izvršilo reviziju zona kvaliteta vazduha u sklopu IPA projekta ,,Jačanje kapaciteta za upravljanje kvalitetom vazduha u Crnoj Gori”. Revizija je zasnovana na podacima o kvalitetu vazduha prikupljenim počev od 2009, uz primenu programa za modeliranje kvaliteta vazduha. Kao rezultat, teritorija Crne Gore je podeljena na tri zone kvaliteta vazduha (severnu, centralnu i primorsku) koje su, u poređenju sa prethodnim zoniranjem, geografski kompaktnije i ujednačenije u odnosu na kvalitet vazduha unutar zona. Takođe, utvrđen je novi raspored mernih mesta u okviru mreže za praćenje kvaliteta vazduha utvrđivanjem najreprezentativnijih lokacija za tri nove merne stanice (ukupno od septembra 2019. postoji 10 automatskih stanica) koje su nabavljene kroz isti IPA projekat, kao i za promenu lokacije određenih postojećih stanica.
Kada je reč o Pljevljima, uvažavajući činjenicu da se Opština Pljevlja u višedecenijskom periodu suočava sa zagađenošću vazduha, tokom 2019. započeta je remedijacija dve „crne“ ekološke tačke, jalovišta Gradac i dela deponije pepela i šljake Maljevac, pa će do kraja juna 2020. iznos od 11.196 miliona evra u celosti biti uložen u remedijaciju ove dve lokacije. Drugim rečima, od sredine ove godine sanirana područja biće transformisana u područja bezbedna za životnu sredinu. Takođe, u oktobru 2019. opštini Pljevlja Vlada je dala saglasnost na Odluku o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine koja je zasnovana na principu „zagađivač plaća“, a čiji će obveznici plaćanja biti pravna lica koja u opštini Pljevlja obavljaju aktivnosti u oblasti proizvodnje energije i ekstraktivne industrije. Prihodi opštine po osnovu ove naknade treba godišnje da iznose 2,5-3 miliona evra i da se namenski koriste za sanaciju posledica eksploatacije prirodnih resursa, ali i za dalju zaštitu životne sredine.
Sredstvima iz budžeta nastavlja se subvencionisana nabavka ekološki prihvatljivijih goriva za grejanje domaćinstava (briketi i peleti), mere energetske efikasnosti kojima će se smanjti potražnja za toplotnom energijom.
Sa započinjanjem ekološke rekonstrukcije TE „Pljevlja“ emisije sumpor-dioksida i oksida azota će se ugradnjom sistema za desumporizaciju i denitrifikaciju smanjiti za 70-80 odsto, unaprediće se elektro-filtersko postrojenje, a obezbeđenjem toplotnog izvora za daljinsko grejanje Pljevalja i sprovođenjem projekta toplifikacije, kao trajnog rešenja sanacije zagađenja vazduha, znatno će se ublažiti dominantan negativni uticaj grejanja domaćinstava na kvalitet vazduha.
U Podgorici je fokus na smanjenju uticaja saobraćaja na kvalitet vazduha, za šta mere sprovodi Glavni grad Podgorica, dok su u opštini Nikšić ključne mere energetske efikasnosti.
