Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama 2023 (COP28), danas je zvanično otvorena u Dubaiju i trajaće do 12. decembra.
O značaju ove Konferencije, govore važne donete odluke kao što je Pariski sporazum. Ovaj pravno obavezujući međunarodni ugovor o klimatskim promenama, usvojen je od strane 196 strana na COP21 u Parizu, 12. decembra 2015. godine. Njegov glavni cilj jeste zadržavanje provećanja globalne prosečne temperature na ispod 2OC u odnosu na predindustrijke nivoe, uz napore da se ostvari i ograničenje od 1.5 OC. Pariski sporazum stupio je na snagu 4. novembra 2016. godine i od tada je jedna od najvažnijih donetih odluka o kojoj se govori na gotovo svakom događaju koji je u vezi sa klimatskim promenama.
Kao i prethodnih, ove godine će se na COP28 takođe govoriti o Pariskom sporazumu. Preciznije, fokus će biti na sveobuhvatnoj proceni napretka od usvajanja ovog Sporazuma, kako bi se poboljšalo usklađivanje napora na klimatskim akcijama, što podrazumeva i dodatne mere koje je potrebno preduzeti.
Pročitajte još:
- KOLIKU MOĆ SUPERBOGATI IMAJU U NANOŠENJU KLIMATSKE NEPRAVDE SIROMAŠNIMA
- JAZ IZMEĐU CILJA SMANJENJA EMISIJA I REALNOSTI
- KLIMATSKA AKCIJA I SRPSKA STVARNOST – U SUSRET COP28
Tokom naredne gotovo dve nedelje, obrađivaće se različite teme, kao što je osnaživanje mladih i njihovo obrazovanje, finansiranje, osnaživanje Net Zero, zatim tranzicija obnovljive energije na tržiština u razvoju, ali i uopšteno o pravednoj energetskoj tranziciji.
Posebna pažnja biće posvećena ulozi i značaju tehnologije, te će posebne teme biti dekarbonizacija industrije pomoću tehnologije, potencijal tehnologije u istraživanju klime, uloga tehnologije i veštačke inteligencije u borbi protiv klimatskih promena.
Pored toga, tu su zasebne teme o uklanjanju emisija metana do 2030, značaju vodonika, održivom vazduhoplovstvu, dekarbonizaciji gradskog teretnog transporta, zatim o putu prema integrisanoj tekstilnoj cirkularnosti i drugo.
U skladu sa tematikom Konferencije, organizatori će raditi na tome da samu njenu realizaciju učine ugljenično neutralnom. U odnosu na to, hrana koja će se služiti promovisaće mogućnost da ujedno može biti pogodna za klimu, zadržavajući dobar ukus. Na jelovniku će se naći dve trećine veganskih ili vegeterijanskih obroka, a pratiće ih održava ambalaža. Ugostitelji će se truditi da hrana bude od lokalnih ili regionalnih proizvođača.
Prva Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama – COP1, održana je 1995. godine u Berlinu.
Energetski portal
