Sedamdesetih godina prošlog veka započinje novi pristup u zaštiti bilja pod nazivom „integralna zaštita”. Ovaj termin podrazumeva sistem zaštite bilja koji obuhvata korišćenje svih raspoloživih metoda kontrole prouzrokovača bolesti, štetočina i korova u cilju sprečavanja porasta njihove brojnosti preko granice kada dolazi do nastanka ekonomski značajnih šteta.
Ovakav pristup se u praksi pokazao kao pouzdan, postojan i bezbedan način zaštite bilja. To je ekonomski opravdan i društveno prihvatljiv model koji obezbeđuje racionalno upravljanje štetnim organizmima u zaštiti bilja, obezbeđujući održivost resursa i ekosistema.
O ovoj uvek aktuelnoj temi razgovarali smo sa dr Aleksom Obradovićem, redovnim profesorom na Odseku za fitomedicinu, na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.
EP: Integralna zaštita bilja predstavlja preduslov održive proizvodnje. Objasnite nam ukratko šta ona podrazumeva.
Aleksa Obradović: Integrisano upravljanje štetnim organizmima je efikasan i ekološki osetljiv pristup zaštiti bilja koji podrazumeva pažljivo razmatranje svih dostupnih metoda zaštite. Ovaj pristup obuhvata i naknadne integracije odgovarajućih mera koje smanjuju mogućnost razvoja populacije štetnih organizama i zadržavaju upotrebu sredstava za zaštitu bilja i drugih oblika intervencije na nivou koji je ekonomski i ekološki opravdan, ali i prihvatljiv u pogledu rizika po ljudsko zdravlje i životnu sredinu.
EP: Možemo li uopšte zaštititi biljke u intenzivnoj poljoprivredi kada se neumereno i neselektivno koriste pesticidi?
Aleksa Obradović: Možemo. Integralna zaštita bilja koristi sve raspoložive mogućnosti upravljanja štetnim agensima, uključujući i razumnu upotrebu pesticida, uz najmanje moguće poremećaje agro-ekosistema i podstiče mehanizme prirodne kontrole štetočina. Intenzivna primena pesticida obezbeđuje visok prinos ali to je kratkoročna dobit. Problem nastaje zbog zanemarivanja dugoročnih posledica prekomerne primene pesticida kao što je zagađenje životne sredine.
EP: Koliko ta preterana upotreba pesticida šteti zemljištu, livadama, pašnjacima, površinskim vodama, stoci, pčelama i ljudima?
Aleksa Obradović: Dospevanje i zadržavanje pesticida u životnoj sredini i prisustvo u lanacu ishrane može imati ozbiljne posledice. One mogu biti akutne ali i kumulativne i hronične.
EP: Ima li mogućnosti da zaštitimo biljke a da pri tom manje koristimo pesticide?
Aleksa Obradović: Ima. Kombinovanjem bioloških, agrotehničkih, fizičkih i hemijskih mera, na način koji umanjuje rizike po zdravlje ljudi i životnu sredinu, moguće je zaštititi biljke i obezbediti isplativost proizvodnje. Ovaj pristup zahteva dobro poznavanje svih raspoloživih mera zaštite i dobro planiranje aktivnosti pre nego što dođe do pojave bolesti.
EP: Može li se u intenzivnoj biljnoj proizvodnji zaštiti i životna sredina?
Aleksa Obradović: Može. Ukoliko se poštuju principi bezbedne primene hemijskih sredstava za zaštitu bilja.
Priredio: Milisav Pajević
Ostatak intervjua pročitajte u Magazinu Energetskog portal ODRŽIVA POLJOPRIVREDA mart – maj 2019
