Na inicijativu H2E tima, uz podršku Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu (MFBU), potpisao je ugovor sa Privrednom komorom Srbije za izradu projekta Nacrta Vodonične strategije Republike Srbije.
Pošto je navedeni projekat uspešno realizovan, Odbor za upravljanje projektom (izvorno H2E tim) pripremio je predlog daljih aktivnosti za pripremu zakonske regulative i uslova za realizaciju Vodonične strategije u budućnosti (sa Akcionim planom i programom mera).
Tim povodom održana je konferencija na kojoj je stručnoj i široj javnosti predstavljen Nacrt Vodonične strategije i Memorandum o Vodoničnoj tranziciji Republike Srbije.
Kako se moglo čuti na ovom skupu, vodeće svetske ekonomije i tehnološki lideri su već uveliko započeli proces tzv. vodonične tranzicije. U tom kontekstu, izrada i usvajanje Vodonične strategije Republike Srbije predstavlja odgovor akademske i privredne zajednice Republike Srbije na ovaj novi globalni izazov. Da bi uhvatila korak sa najrazvijenijim zemljama sveta, Srbija bi trebalo da što pre mobiliše odgovarajuće nacionalne resurse, naučnu zajednicu, obrazovni sistem i industriju i usmeri ih na razvoj i primenu vodoničnih tehnologija.
Dokument nije konačan
Prof. dr Vladimir Popović, dekan Mašinskog fakulteta i član Odbora za upravljanje projektom izrade Nacrta Vodonične strategije RS, naglasio je izuzetan značaj za Mašinski fakultet zbog učestvovanja u izradi ovog projekta. Kako je rekao, nije uobičajeno da fakultet vodi izradu bilo kakvog dokumenta koji se zove strategija.
„Na fakultetu se oformila grupa entuzijasta, nazvana H2E tim. Na osnovu nekoliko održanih sastanaka i panela, uz pomoć Privredne komore i podršku Ministarstva za energetiku, izrodio se Nacrt vodonične strategije. Međutim, nijedan dokument ovakve vrste nije idealan. Zato ni ovaj dokument nije konačan. Ovo je prva faza. Predstoji nam sledeća faza, za koju moramo da definišemo konkretne projekte, koji će se raditi u domenu primene vodonika, ne samo kao energenta, već i o njegovom skladištenju, transportu i upotrebi. Ali, mi moramo i da školujemo ljude, koji imaju bilo kakve veze sa vodonikom, jer takva edukacija, za sada, ne postoji ni na jednom fakultetu. A to su sve važna pitanja za našu energetsku budućnost”, rekao je, između ostalog, prof. dr Popović.
Podsećajući na to da su se okolnosti u energetskom sektoru drastično promenile (u odnosu na vreme kada je započeo rad na ovom dokumentu), dekan Mašinskog fakulteta je istakao poseban značaj što su pri radu na ovom projektu integrisane nauka i struka. Uz to, dokument je nastao kao proizvod uspešne saradnje nekoliko fakulteta i Instituta za nuklearne nauke Vinča.
Pročitajte još:
Dr Popović je podsetio da u Srbiji još ne postoje pravi zakonski uslovi za ovu oblast. Zbog toga je ovaj projekat nazvan Nacrt Vodonične strategije.
„U saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike i Vladom Republike Srbije videćemo kako ćemo da sprovedemo realizaciju do kraja – da li kao separat velike strategije energetike, ili će ova oblast biti posebno uređena”, poručio je dr Popović.
Kao krajnji korisnik Nacrta vodonične strategije RS, Ministarstvo rudarstva i energetike ima ključnu ulogu u realizaciji energetske, odnosno, vodonične tranzicije.
Nacrt strategije potvrdio opredeljenje Srbije
Mr Zoran Ilić, pomoćnik u Ministarstvu rudarstva i energetike potvrdio je da izrada Nacrta Vodonične strategije predstavlja potvrdu opredeljenja Srbije da ide u tom smeru. A na koji način, kojim tempom, pitanja su na koja se dobijaju odgovori, ne samo iz sektora energetike, već i od čitave privrede. Takođe, kako je rekao Ilić, s obzirom na važnost ovog dokumenta u strateškom energetskom razvoju Republike, svakako će se naći i odgovarajući zakonski okvir za njega.
„Energetska tranzicija je neminovna. Predstavlja našu međunarodnu obavezu – zeleni put – koji podrazumeva smanjenje emisija ugljen dioksida. Dakle, nova energetska tranzicija treba da nam donese čiste tehnologije“, rekao je Ilić.
„Vodonik i vodonička strategija predstavljaju deo razvoja obnovljivih izvora energije, a to je naša energetska sigurnost i budućnost. Proizvodnja vodonika je izuzetno zahtevna, priroda tog energenta je veoma složena. Ali, to je naše opredeljenje”, rekao je Ilić.
Kompleksna i sveobuhvatna promena
Kako se moglo čuti u izlaganjima učesnika izrade ovog Nacrta, vodonična tranzicija je kompleksna i sveobuhvatna promena. Zato mora da ima ozbiljan reformski karakter. Reforme se odnose na promene u nauci i obrazovanju, posebno u domenu finansiranja naučno-istraživačke delatnosti, ulozi državnog aparata – zakonodavnim i institucionalnim reformama, kao i u tranziciji energetskih i industrijskih procesa, ekonomiji i socijalnim programima.
Autori nacrta strategije su složni da to nije običan strateški dokument. Reč je, kako kažu, o dugoročnom promišljanju o načinu i modalitetima kako da se Srbija uključi u nastupajuće promene u energetici i privredi. U svetu se u punom zamahu realizuje proces globalne tranzicije, odnosno, uveliko se ostvaruje proces supstitucije ugljovodoničkih goriva CO2 neutralnim obnovljivim izvorima energije. S obzirom da će dostizanje potpune dekarbonizacije neminovno zahtevati masovno korišćenje vodonika kao nosioca energije, Srbija mora da bude spremna da uđe u ovaj globalni tranzicioni proces. Stoga Vodonična strategija ima zadatak da jasno definiše ciljeve do 2030. godine, uz sagledavanje razvoja do 2050. godine, kada Evropska unija planira da Evropa postane potpuno dekarbonizovana, odnosno, da dostigne ambiciozan cilj nulte emisije CO2.
Kada je reč o svetskim iskustvima u vodoničnoj tranziciji, Amerika, Australija, Nemačka i Japan prednjače. Ove zemlje su visokotehnološke sile i već imaju usvojene vodonične strategije. Takođe, i mnoge druge zemlje su shvatile da je ovo put za rešavanje dela energetskih problema. Drugo rešenje koje se prepoznaje jeste nanotehnologija. A koliko će ono biti usvojeno, videće se u narednim godinama, s obzirom da se energetska situacija iz dana u dan menja i zahteva brza rešenja i konkurentnije tehnologije.
Izvor: Energija Balkana
