Da li ste znali da najviše drvo u srpskoj prestonici raste na Zelenom vencu? Nije u pitanju Sequoia sempervirens, Eucalyptus regnans ili Picea sitchensis, već Stattwerk Biotop – umetnička svetlosna instalacija nemačke projektantske firme.
Inspirisan metamorfozom prirode, Stattwerk je u ogoljenoj zgradi nekadašnje Beobanke, uz pomoć recikliranih platana i drvenih letvi, simbolično posadio „seme“ za svoj projekat eko-centra. U centru grada, na dvanaest spratova, „izrastao“ je Biotop, visok gotovo 50 metara. Platna su postavljena pod različitim uglovima i raspoređena da „hvataju“ svetlost i vetar koji oživljavaju zelenu instalaciju. „Drvo“ je noću vidljivo iz svih okolnih delova grada, ali nije jedino koje unosi živost u sivu betonsku konstrukciju.
I arhitektonski biro Stattwerk tima nalazi se na adresi Zeleni venac 18 – ili je bolje reći „otkucava“? Kancelarijski prostor izgrađen je u obliku asimetričnog srca, kao kontrast sterilnosti savremene beogradske arhitekture iz druge polovine prošlog veka. Upravo tu, Stattwerk je 10. maja 2018. godine predstavio idejno rešenje za prvu energetski efikasnu zgradu sa zelenim fasadama.
Soliter će, u odnosu na svoja dva prethodnika na istom mestu – „drvo“ i „srce“, podići lestvicu oživljavanja prostora i zaštite životne sredine.
Buduće građevinsko dostignuće nadahnuto je željom da se kroz arhitekturu doprinese poboljšanju kvaliteta života i prijatnijem i zdravijem okruženju u području jedne od najzagađenijih i najprometnijih beogradskih raskrsnica, a da se istovremeno i oplemeni silueta grada.
Prva zelena višespratnica u Srbiji imaće ukupnu površinu veću od 30.000 m², a u zeleno ruho biće zaodenuto 2737 m² fasada. Na spoljašnjim delovima građevine nalaziće se i saksijske biljke, a krovovi ukupne površine 2631 m² takođe će biti oplemenjeni brojnim rastinjem, baš kao i unutrašnjost objekta.
Jedan kvadratni metar zelene fasade može da prečisti zagađenje koje se proizvede na 1,4 kvadratna metra prometne gradske saobraćajnice, kao što je raskrsnica na Zelenom vencu. Sa skoro 3000 kvadrata zelenila, Stattwerk soliter imaće kapacitet da prečisti skoro 4000 kvadratnih metara ulica. Ovo je dodatno optimizovano izborom pozicije određenih vrsta biljaka.
Kakvu vegetaciju možemo da očekujemo na Zelenom vencu? Prilikom odabira biljnih vrsta neophodno je voditi računa o njihovoj toleranciji na specifične ekološke uslove koji vladaju na različitim delovima fasade (uključujući i temperaturu, osunčanost, vazdušna strujanja i dr.), značajna sezonska variranja ekoloških faktora, ali i visoke nivoe aerozagađenja. Potrebno je uzeti u obzir i veličinu biljaka, njihovu brzinu rasta, karakteristike korenovog sistema, potrebe za nutrijentima i mnoge druge osobine. Uzimajući u obzir sve navedene karakteristike, kao i odgovarajuće estetske kriterijume vezane za izgled same fasade, napravljen je širi spisak biljnih vrsta koje bi se mogle implementirati u projektu. Među ovim vrstama je nekoliko busenastih trava, sukulenata, paprati i puzavica koje rastu na području Srbije i balkanskog poluostrva, što će doprineti i promociji biološke raznovrsnosti ovog područja, naglašavaju stručnjaci kompanije.
Misija beogradskog Stattwerk projekta je usmerena na promovisanje „zelenog“ načina razmišljanja, i to ne samo u polju arhitekture i gradnje, već i ostalih oblasti poslovanja, i načina življenja uopšte. Svoje mesto pod suncem ispod oživljenog krova i unutar ozelenjenih zidina naći će eko-hab, centar za edukaciju i praktično stručno usavršavanje učenika, studenata i mladih naučnika, eko-prodavnica, sajam i startapi i pojedinci koji razvijaju „zelene“ ideje. Stattwerk zgrada sadržaće i poslovni prostor namenjen isključivo ekološki orijentisanim kompanijama i organizacijama, kao i apart-hotel. U podnožju će se nalaziti garaža sa 514 parking mesta, kao i parking za bicikle i punjači za električna vozila. Krov najvišeg dela previđen je za javni vidikovac i eko-restoran.
Stattwerk višespratnica crpeće energiju vetra, sunca i geotermalnu energiju. Pored toga, koristiće se i novi, alternativni izvori poput piezoelektričnih podova i razmene toplote u okviru kanalizacionih sistema. Sve tehnologije će biti ugrađene na način na koji će iste biti približene korisnicima. Ceo objekat biće svojevrsni show room koji će svima koji su zainteresovani pružiti uvid i informacije o načinu rada ovih sistema.
Pored sistema za izrabljivanje obnovljivih izvora energije, u okviru rekonstrukcije biće upotrebljavani ekološki materijali, a briga o životnoj sredini nastaviće se i nakon završetka radova. Unapređivanje potrošnje energije i utrošene vode vršiće se pomoću smart monitoring sistema, izbegavaće se plastika, a otpad će biti sortiran i slaće se u reciklažne pogone. Za zalivanje biljaka i kao tehnička voda koristiće se primarno kišnica. U vreme kada smo pred izazovom očuvanja planete za svoje naslednike, koncept održivog razvoja treba da predstavlja put naših stremljenja, a arhitektura jedan od neizostavnih sredstava naše borbe za prirodu.
Šuma na Zelenom vencu u brojkama:
- Procenjena vrednost investicije: 30 miliona evra
- Planiranje i vremenska optimizacija projekta, nakon dobijanja dozvola: 3 meseca
- Proces izgradnje: od 12 do 15 meseci
- Površina objekta: više od 30.000 m²
- Površina zelenih fasada: 2737 m², kapacitet za prečišćavanje skoro 4000 m² ulica
Stattwerk je projektantska firma osnovana 2007. godine u Štutgartu, u Nemačkoj. Od 2016. prisutna i u našoj prestonici. Otkud Beograd na mapi Nemaca? Stattwerk želi da da svoj doprinos u podizanju svesti u Srbiji o važnosti zaštite životne sredine… Vidimo Srbiju kao odlično tržište za razvoj različitih eko-biznisa koji će naći bazu u našem objektu. Postoje brojni potencijali za poslovnu saradnju između pokrajine Baden Virtemberg, iz koje dolazi naša matična firma, i Srbije, o čemu svedoči i nedavna aprilska poseta predsednika pokrajine Vinfrida Krečmana i njegove delegacije našoj beogradskoj kancelariji. Radi se na razvijanju i osnaživanju ovih veza, koje će doprineti daljem razvoju „zelene“ gradnje, ali i eko-industrije, u Srbiji.
Iako kostur obično označava kraj života, kostur zgrade Beobanke vaskrsnuo je zahvaljujući firmi Stattwerk.
Tekst je prethodno objavljen u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA, jula 2018, od 28. do 32. stranice.
Priredila: Jelena Kozbašić
