Republika Hrvatska već neko vreme izuzetno podstiče korišćenje obnovljivih izvora energije (OIE). Prema EUROSTAT-ovim podacima za 2021. godinu, imali su 31,3 odsto udela OIE u bruto neposrednoj potrošnji. Postavljen je nov nacionalni cilj od najmanje 36,6 odsto korišćenja obnovljivih izvora energije u konačnoj bruto potrošnji energije do 2030. godine. Ambasador Hrvatske u Srbiji Hidajet Biščević rekao nam je i da je Zakonom o obnovljivim izvorima energije i kogeneraciji visoke efikasnosti u hrvatsko zakonodavstvo implementirana Direktiva 2018/2001. Evropskog parlamenta i Veća od decembra 2018. o promovisanju upotrebe energije iz obnovljivih izvora. Stvoren je pravni okvir i data su jasna usmerenja u kom pravcu se razvijaju i žele da idu.
,,Zakonom se uređuju značajna pitanja za sprovođenje energetske tranzicije prema korišćenju OIE u skladu sa Strategijom energetskog razvoja do 2030. sa projekcijama do 2050. godine, te Integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskom planom za Hrvatsku za period od 2021. do 2030. godine. To su temeljni akti za sprovođenje energetske politike u delu koji se posebno odnosi na stavljanje i korišćenje obnovljive energije na tržištima električne i toplotne energije”, rekao je Biščević.
U FOKUSU:
- PRIMENA EKOLOŠKIH MATERIJALA U SAVREMENOJ ARHITEKTURI
- KOLIKI JE VAŠ UGLJENIČNI OTISAK?
- BIOMATERIJAL BUDUĆNOST DIZAJNA
Kako upotrebu obnovljivih izvora reguliše Zakon o obnovljivim izvorima energije?
Utvrđuju se transparentna i nedvosmislena pravila za izračunavanje udela energije iz obnovljivih izvora i definisanje tih izvora, obaveza izveštavanja Evropskoj komisiji i propisuje se mogućnost saradnje na zajedničkim projektima sa drugim članicama EU i na statističkom prenosu udela obnovljive energije. Propisuje se mogućnost podsticanja korišćenja obnovljive energije tako da se otklone nedostaci tržišta energije u razvoju novih proizvodnih postrojenja i uvode se jasna pravila, obim i dinamika podrške u skladu sa mogućnostima, planiranja razvoja, izgradnje i modernizacije energetskih sistema. Ostvaruje se jasan postupak za sertifikaciju povlašćenih proizvođača energije i propisuje izrada priručnika o upravnim postupcima i dobijanju dozvola za izgradnju proizvodnog postrojenja iz obnovljive energije, uređuju se pitanja garancije porekla, kao i osnivanje i vođenja registra obnovljivih izvora energije, prijema obnovljive energije u gasne sisteme i sisteme grejanja, kao i njenog povećanja u sektoru grejanja i hlađenja.
Koliko država subvencioniše projekte u vezi sa korišćenjem solarne, geotermalne i energije mora?
Hrvatska planira da nastavi sa podsticanjem proizvodnje električne energije iz OIE do 2030. godine s ciljem smanjenja emisija CO2 u energetskom sektoru, što ujedno znači i povećanje proizvodnje i osiguravanje veće količine električne energije za vlastite potrebe. Za postizanje tog cilja potrebno je unaprediti elektroenergetski sistem i osigurati sve tehničke preduslove da se planirani rast zaista i dogodi. U Nacionalnom planu oporavka i otpornosti predviđeno je 400 miliona evra za revitalizaciju, modernizaciju i digitalizaciju elektroenergetskog sistema. Na taj način omogućiće se bolji pristup novim elektranama s ciljem povećanja kapaciteta proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora za 1.500 MW do kraja 2024. godine. Tu je i Modernizacijski fond namenjen dekarbonizaciji industrije u vidu podrške ulaganjima u modernizaciju energetskog sistema i poboljšanje energetske efikasnosti. U novom Programu Konkurentnost i kohezija za finansijsko razdoblje od 2021. do 2027. godine za energetski sektor, pa tako i za mikrosolare i toplotne pumpe izdvojena su sredstva u iznosu od 279 miliona evra. Sredstva su namenjena građanima za osiguravanje njihove energetske samoodrživosti, uz smanjenje finansijskih izdataka za potrošnju energije u domaćinstvima.
Koliko je članstvo u EU doprinelo napretku Hrvatske u oblasti zaštite životne okoline i održivog razvoja?
U vreme kada je bila u procesu pristupanja EU, Hrvatska je intenzivno koristila tehničku pomoć TAIEX-a u prenosu znanja u području klimatskih promena za uspostavljanje EU sistema trgovanja, praćenja i izveštavanja o emisijama gasova staklene bašte (EU ETS). Ostvarili smo značajnu saradnju sa Slovenijom, zbog manje jezičke barijere. I nakon ulaska Hrvatske u EU i dalje je korišćen TAEIX instrument u primeni EU zakonodavstva. Pri donošenju i implementaciji EU zakonodavstva države članice učestvuju na tehničkim sastancima Komisije na kojima se razmatra primena svih obveza, kao i nove obaveze koje se propisuju sekundarnim zakonodavstvom EU. To je dobra prilika za razmenu iskustava i najboljih praksi, što doprinosi da se politike zaštite okoline i održivog razvoja uspešnije primenjuju.
Hrvatska je strateški usmerena na či – stu energiju, ali delom se snabdevate strujom iz nuklearne elektrane Krško. Kakva je budućnost ove elektrane?
U Hrvatskoj ulažemo značajne napore u podsticanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, nove tehnologije i u razvoj mreže za njihov prijem. Imamo polovinu nuklearne elektrane u Sloveniji i Hrvatska nema ništa protiv nuklearne energije kao niskougljeničnog izvora energije. Oko 16 odsto naše električne energije proizvedeno je u NE Krško i zainteresovani smo za uključivanje u projekat Krško 2, ako slovenačka strana odluči da nas pozove. Verujemo da je nuklearna energija čista energija, bez emisija CO2, te da može značajno doprineti dostizanju naših klimatskih ciljeva i dekarbonizaciji privrede.
Intervju vodila: Mirjana Vujadinović Tomevski
Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE
