Još 2014. godine, kada je Šri Lanka bila teško pogođena cunamijima, naučnici su primetili jedno zanimljivo odstupanje. Voda je opustošila južni i istočni deo ostrva, ali nije svuda ostavila jednake posledice. Neka mesta pretrpela su znatno više štete, dok su druga ostala donekle očuvana su bila, i to pod zaštitom mangrovih šuma.
Ove šume čini drveće koje uspeva u slanoj vodi i postoje čak 22 različite vrste mangrova.
Tokom devedesetih godina je jedna trećina mangrova iskorenjena kako bi se napravio prostor za širenje gradova. U tim predelima prinosi u ribolovu su bili 5 puta manji nego ranije i mnoge porodice su se suočile sa glađu.
Mangrove šume pomažu u borbi protiv klimatskih promena zato što u sebi skladište velike količine ugljen-dioksida. Takođe, čuvaju mora, jer predstavljaju „rasadnike“ riba, kozica, rakova i drugih morskih životinja.
Pročitajte još:
Zbog njihove važnosti za neutralisanje porasta temperature i biodiverzitet, vlada Šri Lanke je 2015. godine najavila da će zaštiti svoje šume mangrova. Sprovela je program presađivanja i očuvanja šuma mangrova na teritoriji od 35.000 hektara, uz podršku „Sudese“, Malog ribarskog udruženja Šri Lanke.
Ujedno, poduhvat očuvanja mangrova je uticao i na brojne porodice na ostrvu. One su osnovale i mala preduzeća pomoću kreditnih pozajmica, te su se okrenula ribarstvu, koje je zbog ovih šuma ponovo oživelo kao delatnost. Sve više žena je uključeno u ovaj posao, što doprinosi njihovom osnaživanju u tamošnjoj zajednici.
