Izvor verovatno najneprijatnijeg mirisa koji ste ikada osetili mogao bi da nađe svoje mesto u svetu ekoloških automobila.
Nakon jednog interesantanog članka o korišćenju amonijaka kao goriva za automobile, morala sam dodatno da „pročačkam“ temu i, kao i za svaku novu tehnologiju, naletela na argumente „za“ i „protiv“.
Pođimo od pitanja zašto bi iko želeo da koristi amonijak kao gorivo za svoje vozilo? Pre svega, amonijak je široko dostupan, a jedan od izvora je, znate već – urin. Ovo jedinjenje odlikuje velika gustina energije, a prilikom njegove utilizacije nema emisija CO2 niti drugih gasova staklene bašte.
Sjajno! Imamo dovoljno razloga da amonijak uzmemo u razmatranje kao ekološko gorivo za automobile, a to se prošle godine i desilo.
Univerzitet politehnike u Hong Kongu napravio je prvo vozilo za golf na amonijak 2021. godine, a plan je da se ova tehnologija uskoro primeni i na javni prevoz. Pošto se amonijak sastoji od azota i vodonika, ideja je da se u katalizatoru odvoje ova dva elementa pri čemu bi se azot ispuštao u atmosferu, a vodonik koristio kao gorivo u gorivnim ćelijama.
Pa dobro, bre, genijalci, zašto odmah ne koristite vodonik nego dodatno komplikujete proces uvođenjem amonijaka u priču?
Profesor Erik Čeng sa pomenutog univerziteta kaže da za to postoji opravdan razlog: amonijak je stabilniji od eksplozivniog vodonika, bezbedniji je za transport i može se kompresovati u tečno stanje pod manje zahtevnim uslovima. Takođe, oštar miris odmah upozorava vozače na curenja, što nije slučaj sa vodonikom, uverava nas Čeng.
Okej, ustanovili smo da je zapravo amonijak pouzdani izvor vodonika i da nam nikakve skupocene elektrolize za njegovo dobijanje nisu potrebne.
Ali, ako ste pomislili da ovo zvuči previše dobro da bi bilo istinito, bili ste u pravu, jer sam vam ostala dužna i one „protiv“ argumente koji će učiniti da na amonijak ponovo gledamo sa podozrenjem.
Ako postoji dobra strana oštrog smrada amojika koji tera suze na oči, onda je to njegova uloga upozorivača. Amonijak je jako štetan po ljudsko zdravlje i njegova šira upotreba sigurno bi zahtevala dodarne mere opreza, možda čak i nošenje gas maski. A možete li da zamislite smrad koji bi se širio od pumpe na kojoj se toči amonijak? U blizini sigurno ne bi bilo hotela i turističkih destinacija, to je sigirno.
Drugo, amonijak je izuzetno korozivan što znači da bi kroz nekoliko godina maltene uništio rezervoar vašeg automobila. Učestala zamena rezervoara, iako zvuči izvodljivo, za mnoge će ipak biti nepraktična i predstavljaće dodatni trošak.
Da li će amonijak ipak doživeti svoj procvat u svetu eko-mobilnosti, ostaje da vidimo. Do tada, čini se da amonijak ima veliki potencijal za proizvodnju zelene električne energije, a izraelska kompanija GenCell je pionir u ovoj oblasti. Struju proizvode godinu dana iz samo jedne cisterne amonijaka po istom principu odvajanja azota i vodonika o kome sam govorila. Ovakvi generatori mogu se postaviti bilo gde i koristiti za off-grid napajanje gradilišta, bolnica i ruralnih oblasti, a to zvuči zaista sjajno!
Milena Maglovski
