Evropska unija je napravila značajan korak u očuvanju životne sredine postizanjem privremenog sporazuma o Zakonu o obnovi prirode. Ovaj zakon, kada prođe sve faze, biće od velikog značaja u posvećenosti EU prilikom postizanja klimatske neutralnosti do 2050. godine.
Zakon nalaže progresivno podmlađivanje prirode širom kopnenih i morskih teritorija EU. Do 2030. godine, cilj je da se sprovedu inicijative za obnovu u najmanje 20 odsto kopnenih i morskih područja EU, sa dugoročnom vizijom proširenja ovih mera na sve ekosisteme kojima je to potrebno do 2050. godine.
Ova inicijativa je u skladu sa obećanjem EU datim tokom 2022. godine, kada su se obavezale države članice da će formulisati nacionalne planove obnove, prilagođavajući strategije lokalnim uslovima životne sredine i sprovode ih u saradnji sa lokalnim zajednicama. Plan bi trebalo da takođe radi i na unapređenju održivih poljoprivrednih i šumarskih praksi, saopšteno je na sajtu Evropske komisije.
Pročitajte još:
- GRID-ŽENEVA ŠIRI SVEST: ZAŠTO JE VAĐENJE PESKA GLOBALNI EKOLOŠKI IZAZOV?
- GLOBALNI OKVIR ZA HEMIKALIJE: KORAK KA ČISTIJOJ BUDUĆNOSTI
- ODRŽIVIJI NAČIN UPOTREBE PEPELA OD UGLJA
Za različite ekosisteme biće postavljeni različiti ciljevi, fokusirajući se na poboljšanje stanja ključnih kopnenih i morskih staništa, urbanih ekosistema, reka, poplavnih ravnica i raznolikosti oprašivača.
Obrazloženje ovog zakona je visok ekonomski danak ekološke degradacije. Zdravi i produktivni ekosistemi su od vitalnog značaja, obezbeđujući usluge neophodne za otpornost na katastrofe, kao što je zaštita od suša i poplava, i obezbeđivanje dugoročne bezbednosti hrane.
Preko 80 odsto evropskih tipova staništa trenutno je klasifikovano kao da je u lošem stanju, a mnogi nastavljaju da opadaju.
Energetski portal
