Ugljen-dioksid (CO2) se u vestima o klimatskim promenama, uslovno rečeno, ustoličio kao dobro poznati uzročnik porasta temperature. Metan (CH4) je gas koji je 28 puta „snažniji“ u odnosu na njega na polju zarobljavanja toplote, a prema najnovijim nalazima, njegove emisije su u 2017. godini dostigle rekordne vrednosti od 596 miliona tona, što je za 50 miliona tona više u poređenju sa godišnjim prosekom u periodu od 2000. do 2006. godine.
Dva glavna sektora, kojima naučnici pripisuju ispuštanje metana, jesu poljoprivreda i industrija fosilnih goriva. Izmerena koncentracija ovog štetnog gasa je prošle godine bila 1.875 delova na milijardu što je 2,5 puta više od one iz predinsustrijskog doba.
U poslednje dve decenije, proizvodnja metana je skočila za 10 odsto.
„Životni vek“ metana u atmosferi je mnogo kraći nego ugljen-dioksida, koji „lebdi“ naokolo više od pola veka, i iznosi 12 godina. Ipak, gledajući udeo jedinice gasa u efektu staklene bašte, CH4 je više nego 20 puta jači. To znači da je, za vreme 20 godina, doprinos jedne tone metana u atmosferi globalnom zagrevanju otprilike jednak doprinosu 85 tona ugljen-dioksida, smatra Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC). Ako se posmatra čitav jedan vek, jedna tona metana je sličnog nivoa škodljivosti kao 28 tona ugljen-dioksida.
Pročitajte još:
Oko jedne trećine globalnih emisija CH4 potiče od bakterija iz močvarnih područja koje ga oslobađaju dok razgrađuju organske materije. Poljoprivreda i industrija fosilnih goriva imaju pojedinačni udeo od između 20 i 25 odsto.
Stručnjaci nisu pronašli nikakve pokazatelje za rast metana iz prirodnih izvora. Kada je reč o onim veštačkim, stvorenim od ljudi, situacija je drastično drugačija. Emisije su se u sektoru poljoprivrede uvećale za 12 odsto, pre svega zbog apetita čovečanstva za crvenim mesom, a u insustriji fosilnih goriva za 17 odsto. Prve su u 2017. godini bile 227 miliona tona, a druge 108 miliona tona.
