Opstanak čoveka neraskidivo je povezan sa opstanakom prirode. WWF, najveća svetska organizacija za zaštitu prirode sa tradicijom dugom preko 60 godina, posvećeno radi na njenom očuvanju. Nataša Kalauz iz WWF Adria istakla je ozbiljnost problema gubitka prirode i objasnila koliko je poslovni svet usko povezan sa ovim izazovom.
Najnovije izdanje Izveštaja o stanju planete za 2024. godinu pokazuje da je prosečna populacija vrsta u periodu od 1970. do 2020. godine smanjena za 74 odsto. Prema rečima Kalauz, danas se bez sumnje može reći da je ljudska vrsta najinvazivnija na planeti.
„Ono što nas posebno zabrinjava jeste brzina kojom gubimo živi svet, a koja je delimično prouzrokovana i klimatskim ekstremima’’, naglasila je ona.
Govoreći o životinjskom svetu, Kalauz je istakla da divlje životinje danas čine samo četiri odsto ukupnog broja, dok ostatak čine životinje koje se uzgajaju u okviru intenzivne poljoprivrede, što je jedan od glavnih uzroka gubitka biodiverziteta.
Kao ključni dokument, izdvojila je Globalni okvir za biodiverzitet, koji obuhvata zaštitu, obnovu, održivo korišćenje, upravljanje i finansiranje ekosistema. Jedan od ciljeva ovog okvira je obnova 30 odsto svih degradiranih ekosistema na kopnu i moru, zaustavljanje izumiranja vrsta, suzbijanje krijumčarenja životinja, unapređenje urbanog planiranja i povećanje teritorija pod zaštitom na 30 odsto do 2030. godine.
Na teritoriji Srbije trenutno je pod zaštitom samo šest odsto površine, što je daleko ispod cilja, a ni sa tim područjem se ne upravlja na odgovarajući način. Slična situacija je i u ostalim državama regiona.
Pročitajte još:
- Nacionalni parkovi nemaju „nevidljivi štit” od klimatskih promena, već suprotno – vrlo su ranjivi
- Otkrivene značajne i vredne vrste u Dabarskom i Fatničkom polju
- Eko-sela Madagaskara: Priča o obnovi prirode i zajedništvu
Poslovni svet i priroda
Kalauz je naglasila da poslovni svet zavisi od zdravlja prirode. Preko 50 odsto globalnog BDP-a trenutno je direktno povezano sa stanjem na planeti. Među deset najvećih rizika za poslovni svet, čak pet je vezano za ekologiju, uključujući klimatske promene i degradaciju prirodnih resursa.
Global Reporting Initiative (GRI), nezavisna međunarodna organizacija koja pomaže kompanijama da preuzmu odgovornost za svoje uticaje, predstavila je novi Standard za izveštavanje o biodiverzitetu (GRI 101), koji će stupiti na snagu 2026. godine.
„Standard donosi jasne smernice kompanijama o tome kako da izveštavaju o svom uticaju na biodiverzitet. Posebno će biti značajan za poljoprivrednu industriju, ali i sve druge sektore koji imaju direktan uticaj na zemljište i vodu,“ objasnila je Kalauz.
Iako kompanijama profit ostaje primaran cilj, opasnosti od gubitka biodiverziteta i klimatskih promena daleko su veće i tiču se svih nas.
Kao pozitivan primer, Kalauz je istakla saradnju WWF-a sa kompanijom Coca-Cola, koja je kroz dugogodišnji rad uspela da smanji količinu vode potrebnu za proizvodnju jednog litra proizvoda sa devet na dve litre.
WWF nudi i besplatan alat pod nazivom Water Risk Filter, koji kompanijama pruža uvid u njihov uticaj na resurse poput vode. Iako alat ne može direktno da smanji uticaj, može da podstakne svest o potrebi za promenama.
Održivo poslovanje ima svoju cenu. Kako je objasnila i upozorila Kalauz, ne možemo da očekujemo isti profit kao kod neodrživih praksi, ali je cena koju ćemo platiti ako ne budemo delovali održivo, drastično veća.
Za kraj, Kalauz je ukazala na alarmantan podatak da svakog sata izumre jedna vrsta na Zemlji. To znači da nas sledeća napušta za manje od sat vremena – za 57 minuta i 33 sekunde.
Ovakva statistika poziva na akciju, kako poslovnog sveta, tako i svakog pojedinca.
