Dva odsto ukupne proizvodnje gasova sa efektom staklene bašte na globalnom nivou se pripisuje avijaciji. Letelice ispuštaju čak 12 odsto štetnih materija u sektoru saobraćaja. Avio-kompanije bi iz ovog razloga trebalo da se vinu u pravcu održivije budućnosti. Ipak, prema novom istraživanju, one ne uspevaju da ispune preuzete obaveze u borbi protiv klimatskih promena.
Naučnici sa istraživačkog instituta Grantam pri Londonskoj školi ekonomije zaključili su da nijedan od 20 velikih avio-prevoznika, obuhvaćenih studijom, ne preduzima dovoljno odlučne akcije kada je reč o globalnom zagrevanju. Smatraju da bi vazduhoplovstvo trebalo da intezivira napore za smanjenje zagađenja, umesto da se oslanja na mehanizam „trgovine emisijama“ sa drugim industrijama.
Iako prema saznanjima Engleza nijedno preduzeće ne čini dovoljno kako bi neutralisalo ugljenični otisak svojih aviona na duge staze, Delta erlajns i Junajted erlajns iz Sjedinjenih Američkih Država su ispred svojih konkurenata kada je reč o upravljanju gasovima staklene bašte i zauzdavanju klimatskih rizika.
Istraživanje je otkrilo da britanski Izidžet proizvodi najmanju količinu zagađujućih gasova po pojedinačnom putniku. Ova niskobudžetna avio-kompanija je takođe jedina koja je na putu da ispuni standarde postavljene u okviru Pariskog klimatskog sporazuma do 2020.
Avijacija bi trebalo da ulaže u nove tehnologije zahvaljujući kojima bi letenje bilo efikasnije, ali i u modernizaciju kontrole vazdušnog prostora. Za sada u vazduhoplovstvu ne postoji konkurentna zamena za fosilna goriva, za razliku od automobila koja se u sve većoj meri kreću na električnu energiju.
