Naša planeta se suočila sa novim ekološkim problemom. Bačene rukavice i maske ugrožavaju morski svet, a problem otpada iz okeana utiče na zdravlje divljih životinja, ljudi i lokalnih ekonomija. Otpad u vodi i na obali može se pogrešno shvatiti kao hrana divljih životinja, a one se mogu uplesti u bačeno smeće sa pasledicama koje mogu biti smrtonosne.
Plastika takođe privlači i koncentriše druge zagađivače iz okolne morske vode, što predstavlja rizik od kontaminacije za one vrste koje je potom pojedu. Naučnici proučavaju uticaj te kontaminacije na ribu i školjke, kao i mogući uticaj koji može imati na zdravlje ljudi.
„Plastika sada zagađuje sve dimenzije našeg okeana od morske površine do morskog dna, udaljenih plaža i arktičkog morskog leda. Uticaj okeanske plastike na morske vrste dobro je dokumentovan, naučnici su zabrinuti zbog potencijalne pretnje plastike vrstama na vrhu morskog lanca ishrane: ljudima“, istakao je Nikolas Malos jedan od direktora organizacije „Trash Free Sea Ocean Conservancy“.
Od planktona do kitova, životinje preko okeanskih ekosistema bile su kontaminirane plastikom. Plastika je pronađena u 59 odsto morskih ptica poput albatrosa i pelikana, u 100 odsto vrsta morskih kornjača i više od 25 odsto ribe uzorkovanih s tržišta morskih plodova širom sveta. Svet se bori sa pandemijom koronavirusa, a sve više zaštitne opreme završava u morima i okeanima i ugrožava njihove stanovnike.
Pročitajte još:
Svakog meseca baci se 129 milijardi zaštitnih maski i 65 milijardi rukavica, koje završe u prirodi, na obalama širom sveta i u vodama, navodi organizacija „Ocean Conservancy“.
Stručnjaci upozaravaju da zbog neadekvatnog odlaganja medicinskog otpada, on završava u okeanima gde najviše ugrožava kitove.
Rešavanje problema plastike u okeanu počinje na kopnu. Smanjenje upotrebe plastike, posebno proizvoda za jednokratnu upotrebu i sakupljanje i recikliranje plastike u zemljama u razvoju mogu pomoći u smanjenju količine plastičnog otpada koji ulazi u okean.
Izvor: RTS
