Ogromna većina reka i jezera u Evropi nije uspela da ispuni minimum ekoloških standarda zbog pogoršanja kvalitativih osobina zemljišta i zagađenja.
Uprkos valjano napisanim zakonima Evropske unije i protokolima o biodiverzitetu, istraživači Evropske agencije za zaštitu životne sredine su u dobrom stanju zatekli tek 40 odsto ispitivanih vodenih površina. Istraživanje je obuhvatalo period od 2010. do 2015. godine.
Karmenu Vela, komesar EU zadužen za pitanja našeg okruženja, istakao je da je zabeležen blagi napredak u kvalitetu slatkih voda u odnosu na 2010. i dodao da su neophodni su udruženi napori svih korisnika voda širom Evrope da bismo suzbili zagađenje koje uzrokuju poljoprivreda, industrija i domaćinstva. „Kako bi sva jezera, reke i priobalne i podzemne vode dostigle bolji status, potrebno je da uradimo još mnogo toga“, rekao je Vela.
Ispitano je 130 hiljada vodenih basena, a najslabije rezultate imala je Engleska. Zanimljivo je da je Škotska, kao još jedan integralni deo Ujedinjenog Kraljevstva, imala mnogo više uspeha u odnosu na svoju susetkinju i „prijateljicu“. Dok je Engleska pri dnu liste o kvalitetu voda, zajedno sa zemljama centralne Evrope, stanje škotskih voda moglo bi da parira i skandinavskim. Piter Kristensen, vodeći autor izveštaj, objašnjenje za ovu situaciju pronašao je većoj gustini stanovništva, intenzivnijim poljoprivrednim praksama i boljem nadzoru vodenih tokova, a Engleskoj je savetovao da upravljanje vodama zadrži u okvirima onog u EU i nakon što se zvanično „iščlani“ iz organizacije.
Studija je otkrila i razilaženje u nivou hemijskog zagađenja u površinskim i podzenim vodama. Čak 62 odsto jezera i reka bilo je zagađeno, u poređenju sa tri četvrtine uzoraka iz „podzemlja“ koji su bili valjani.
Kao glavni zagađivač voda identifikovana je živa, čijem udelu u kapacitetima doprinose prekomerno korišćenje pesticida, neodgovarajući tretman otpadnim vodama i kisele kiše.
Izveštaj možete da preuzmete sa sledećeg linka: https://www.eea.europa.eu/publications/state-of-water.
