Nastavlja se rast cena poljoprivrednih proizvoda u prvom kvartalu 2023. godine, iako najsporijim tempom od kada traje energetska kriza i globalna kriza hrane. Prosečna cena poljoprivredne proizvodnje u EU porasla je za 17 odsto na godišnjem nivou za istu korpu proizvoda, što je smanjenje u odnosu na stopu rasta iz prethodnog kvartala od 26 odsto, govore podaci Eurostata.
Konkretno, cene jaja su porasle za 60 odsto širom EU zbog nestašice žitarica za životinje, smanjenog izvoza žitarica iz Ukrajine i izbijanja ptičijeg gripa u Belgiji i Holandiji.
Pirinač, masline i svinje takođe su zabeležile značajan rast cena, za 51 odsto, odnosno 49 odsto.
Pročitajte još:
- EU SPREMNA DA RAZMOTRI PREDLOG DA SE SREDSTVA IPARD II KORISTE I U 2024.
- PROCENA DRŽAVE O OTKUPNOJ CENI MALINA
- RASPISAN JAVNI POZIV ZA GENETIČKE RESURSE
Prosečna cena poljoprivrednih sirovina i usluga takođe je porasla u istom periodu za 11 odsto u odnosu na prethodnu godinu, pri čemu su stočna hrana, seme i sredstva za zaštitu bilja doživeli značajan rast cena. Međutim, ovo predstavlja sporiji tempo nego povećanje od 27 odsto u prethodnom kvartalu.
Između prvog kvartala 2022. i prvog kvartala 2023. godine, većina zemalja EU je zabeležila povećanje prosečne cene poljoprivredne proizvodnje. Najveći porast cena proizvodnje bio je u Španiji i Portugalu, i to po 33 odsto, što je pogoršano sušom na Iberijskom poluostrvu. Nasuprot tome, Litvanija je bila jedina zemlja EU koja je doživela pad cena poljoprivrednih proizvoda. Najveći rast cena zabeležile su Mađarska, Poljska i Slovačka, dok su najmanje poraste doživele Holandija, Malta i Luksemburg.
Energetski portal
